Kuća starih zanata čuvar narodnog umeća

PinterestFacebookTwitterShare

U nekadašnjem brigadirskom naselju u Jagodin-mali, otvorena izložbena galerija, ujedno i muzej u kojem je predstavljena istorija niškog zanatstva
 
U Nišu, koji ima preko 35.000 nezaposlenih, šansu za zaposlenje vide i u zanatstvu po kojem je nekada ovaj grad bio poznat. U poslednje vreme pokrenuto je više akcija na tom planu, a jedan od koraka ka tom cilju je i otvaranje Kuće starih zanata u nekadašnjem brigadirskom naselju u dvorištu Engleskog doma u Jagodin-mali. Gradska opština Pantelej, koja je inicirala njeno otvaranje, rekonstruisala je i preuredila zapušteni objekat u lepu galeriju u kojoj će zanatlije izlagati svoje radove. Ovaj atraktivan kutak istovremeno predstavlja i muzej koji oživotvorava tradiciju starog građanskog Niša i savremenih zanatskih rukotvorina.

U opštini Pantelej ističu da niške zanatlije imaju bogatu istoriju i da vraćanje zanatstvu, pogotovu starim i zaboravljenim zanatima, može da bude prilika da se mladi upoznaju sa majstorstvom svojih predaka, ali i da izuče neki od zanata za koji se zainteresuju i da sebi i porodici obezbede egzistenciju.

Kuća starih zanata svečano je otvorena početkom decembra minule godine i u njoj su izloženi razni proizvodi, alati, portreti prvih niških zanatlija i njihovih esnafskih udruženja, majstorska pisma i drugi predmeti koji slikaju jedan zanimljiv period. Predsednik opštine Pantelej Slaviša Dinić rekao je da će to biti mesto gde se oživotvoravaju rukotvorine najboljih majstora kazandžijskog, grnčarskog, drvodeljskog, pletarskog, tkačkog, liciderskog i drugih zanata koji predstavljaju zaštitni znak niškog podneblja.

Postavke u Kući će se menjati, a trenutno najviše radova ima Aktiv žena Niša. – To je i logično, pošto smo mi udruženje koje se bavi očuvanjem tradicije, ne samo u oblasti ručnog rada – veza, heklanja, pletenja – već i tradicije vezane za naše pravoslavne praznike, za običaje u spremanju hrane da se stara jela ne zaborave, a bavimo se i humanitarnim radom. Obično jednom godišnje organizujemo akciju prikupljanja polovne odeće, imamo dobru saradnju sa romskom organizacijom „Osvit“, kao i sa drugim srodnim udruženjima, kaže za Ekonometar Ljubinka Stanišić, predsednica Aktiva.

U ovoj kući se nalaze proizvodi koji su rađeni isključivo rukom. Izloženi su eksponati o prvom esnafskom društvu i slike zanatlija koje su 1912. godine imale neku svoju radionicu.

Naša sagovornica kaže da je i sama iznenađena bogatstvom zanata i njihovih naziva. Ovde je, kaže, prvi put saznala da je mumdžija ustvari voskar, a da su se mutavdžije bavile preradom kozje dlake. Radi se na tome da ovo ne bude samo galerija, već i prodajni objekat, kako bi zanatlije dobile priliku da prodaju svoje proizvode i da zarade po koji dinar.

– Ovde imamo i ručno rađene tepihe, slike na staklu, stolarske i drvodeljačke radove. Tu ćemo održavati radionice vezane za stare zanate, kao što su tkanje, vez, korparstvo, heklanje, pletenje, svi oni radovi od kojih su porodice nekada živele. Cilj nam je da ponovo zažive. Za sada su stariji češći posetioci, ali dolaze i mladi. Kuća je skoro otvorena i još radimo na njenoj promociji. Trudimo se da prikažemo što više interesantnih stvari, kako bismo zainteresovali mlade da dođu na radionice, da izuče neki od zanata. Nadamo se boljim vremenima. Kada nema posla, moramo da se okrećemo starim zanatima, smatra Ljubinka Stanišić.

Bez posla je svojevremeno ostala i Slavica Petrović, danas penzionerka, bivši trgovac u „Angroprometu“. Još dok je bila u firmi bavila se ručnim radom, a kada je preduzeće propalo potpuno se posvetila tome. Radi isključivo od prirodnih materijala – lana, konoplje, pamuka. Izlagala je samostalno u Beogradu i u drugim gradovima, ali se uvek vraćala niškom Aktivu žena, jer je, ipak, lakše izlagati preko udruženja. Samostalno izlaganje je, kaže, komplikovanije.

– Dosta sam radila heklane zavese. Od 2000. godine radim vez, podmetače za tanjire, da se domaćice ne maltretiraju sa velikim stolnjacima. U organizaciji princeze Katarine izlagala sam u Knez Mihailovoj u Beogradu i moji radovi su privukli veliku pažnju, kao i cela izložba. To mi je dalo podstreka da istrajem. Ova Kuća nam mnogo znači, jer imamo svoj prostor. I ne samo nama, već i gradu Nišu, jer mladi mogu da vide šta se i kako nekada radilo i šta se trenutno radi, kaže Slavica.

U novootvorenoj Kući starih zanata zatekli smo i Ivanku Đorđević, odnedavno penzionerku, koja je u niški Aktiv žena došla iz Bora. Radila je kao arhitekta pri Skupštini opštine Bor, a kada je okončala radni vek preselila se u Niš.

– U časopisu „Svilen konac“ videla sam da je ovaj Aktiv osvajao nagrade svuda gde se pojavio – u Vojvodini, Mađarskoj, Sloveniji. Zainteresovala sam se i došla da se družim i da lakše plasiram to što radim, da ispunim svoje penzionerske dane. Vezem stare, etno motive da se sačuvaju od zaborava. Radila sam to i dok sam bila zaposlena, a sada sam se potpuno posvetila ručnom radu. Uspela sam nešto i da prodam. Ranije je bolje išlo, ali je kriza smanjila interesovanje kupaca, kaže Ivanka.
 
Vez inženjerke građevine
 
Ljubinka Stanišić je diplomirani inženjer građevinarstva. Radila je u MIN-u i „Južnoj Moravi“, a kada je ostala bez posla posvetila se rukotvorinama, pokušavajući da kao samohrana majka obezbedi egzistenciju sebi i svojoj porodici. Radi sve ručne radove, izrađuje unikatni nakit, slika na staklu.

– Kada bi nam država omogućila da svoje proizvode prodajemo bez poreza, mogli bismo da zaradimo. Ovako se naš trud više svodi na hobi i zadovoljstvo. Opština Pantelej nam je mnogo pomogla otvaranjem ovog objekta na kojem će se još raditi. Upravo se uvodi video nadzor, planira se proširenje i dogradnja, doći će izlagači sa svih strana i ja verujem da ćemo uspeti, optimistično kaže Ljubinka Stanišić.
 
Milan Momčilović