Intervju: Milojko Arsić, Ekonomski fakultet

PinterestFacebookTwitterShare

U okviru sveobuhvatne poreske reforme treba smanjiti namete na zarade, što bi se kompenzovalo povećanjem PDV-a, čije su stope među najnižim u Evropi. Ovaj tip reformi, kojima se smanjuju porezi na rad i povećava oporezivanje potrošnje, često se naziva fiskalnom devalvacijom, jer poboljšava međunarodnu konkurentnost privrede
 
Sveobuhvatna poreska reforma predstavlja jedan od važnijih poslova nove Vlade i bilo bi dobro da se ona sprovede na samom početku njenog mandata. Ona bi trebalo da bude sastavni deo širih reformi javnog sektora u okviru kojih bi se smanjilo učešće javne potrošnje u BDP za 3-4 procentna poena, unapredila efikasnost državnog sektora, suzbila korupcija. Iskustva drugih zemalja pokazuju da se uspešne reforme sprovode ili na početku mandata Vlade ili u trenutku krize. Čini se da su u Srbiji oba uslova ispunjena – ocenjuje u intervjuu za Ekonometar dr Milojko Arsić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu.

* Šta bi morali da budu osnovni ciljevi poreske reforme?

– To su, pre svega, poboljšanje privrednog ambijenta i unapređenje pravičnosti poreskog sistema. Osim toga, reforma poreskog sistema treba da doprinese održivosti javnih finansija u Srbiji, odnosno smanjenju strukturnog fiskalnog deficita, i na taj način otkloni opasnost od pojave dužničke krize.

Ukoliko je poreski sistem podsticajniji za zapošljavanje i investicije, a time i za rast privrede, to nesporno vodi poboljšanju privrednog ambijenta. To bi se moglo postići smanjenjem fiskalnog opterećenja rada, ukidanjem nekih i smanjivanjem drugih kvazifiskalnih dažbina i pojednostavljenjem poreskih procedura. Na drugoj strani, povećali bi se porezi na potrošnju i imovinu, kako poreska reforma ne bi dodatno povećala fiskalni deficit i ubrzala rast javnog duga. Ovaj tip reformi kojima se smanjuju porezi na rad i povećavaju porezi na potrošnju često se naziva fiskalna devalvacija jer poboljšava međunarodnu konkurentnost privrede.

* Kako unaprediti pravičnost poreskog sistema?

– To se postiže na taj način što se povećava progresivnost u oporezivanju dohodaka građana i reformiše porez na imovinu. Povećanje progresivnosti poreza na dohodak moglo bi se postići na dva načina. Prvi je, povećanje jedinstvene poreske stope uz povećanje neoporezovanog dela dohotka. Drugi je uvođenje neke vrlo jednostavne forme sintetičkog poreza u kojoj bi postojale, naprimer, tri poreske stope (nulta za neoporezivi deo dohotka i dve dodatne stope). Usklađivanje visine poreza na imovinu sa vrednošću imovine takođe treba da doprinese pravičnosti poreskog sistema.

* Šta uraditi da bi se unapredila finansijska stabilnost države?

– Ovaj važan cilj poreske reforme podrazumeva fiskalnu konsolidaciju čiji najveći deo (70-80 odsto) treba da se ostvari preko smanjenja javnih rashoda. Pritom je skoro izvesno da će za brzo smanjivanje fiskalnog deficita i usporavanje rasta javnog duga biti neophodno i da prihodni neto rezultat poreske reforme bude pozitivan. I međunarodno iskustvo nam pokazuje da u periodu krize, kada fiskalni deficiti i javni dugovi rastu, države ne smanjuju poreze, nego ih povećavaju. Veći broj država u Evropi je tokom ove krize povećao stopu PDV-a, a da pri tome nisu smanjeni drugi porezi, dok se još nekoliko zemalja priprema da to uskoro učini.

* Dileme nema da privrednici, odnosno poslodavci, očekuju smanjenje poreza i doprinosa na plate. Pri tome se često ukazuje da se nameti na plate u Srbiji kreću od 62 do 65 procenata, što je dvostruko više od 37 odsto koliki je njihov prosek u Evropi. Gde je Srbija u poređenju sa zemljama u okruženju?

– Da bismo mogli da upoređujemo fiskalno opterećenje zarada u različitim zemljama neophodno je da se primenjuje ista metodologija. Evropska unija i OECD fiskalno opterećenje zarada mere učešćem poreza i doprinosa na zarade u bruto zaradi (troškovima rada), dok je u Srbiji uobičajeno da se ono meri kao odnos poreza i doprinosa i neto zarade. Primenom različitih metodologija dobijaju se neuporedivi podaci prema kojima je fiskalno opterećenje zarada u Srbiji 66 odsto, a u Evropi oko 40 odsto. Zbog toga je, pre bilo kakvog poređenja fiskalnog opterećenja zarada neophodno da se ono računa po istoj metodologiji za sve zemlje.

Na osnovu metodologije EU i OECD ukupno fiskalno opterećenje zarada u Srbiji je manje nego u starim članicama EU, približno je jednako proseku srednjoevropskih i baltičkih zemalja u tranziciji, dok je znatno veće nego u Rumuniji i Bugarskoj. Fiskalno opterećenje prosečne zarade u starim članicama EU iznosi 45 odsto, u zemljama u tranziciji oko 40 odsto, u Bugarskoj i Rumuniji oko 29 odsto, dok je u Srbiji oko 39 odsto. Prilikom poređenja fiskalnog opterećenja zarada neophodno je uzeti u obzir da je nivo razvijenosti Srbije približno jednak onom u Rumuniji i Bugarskoj, dok je Srbija duplo manje razvijena od proseka srednjoevropskih zemalja. Stoga bi se moglo zaključiti da je postojeće fiskalno opterećenje rada neprimereno za zemlju na nivou razvijenosti Srbije i da smanjuje njenu međunarodnu konkurentnost. Naime, porezi i doprinosi koji se plaćaju na zarade su, za razliku od poreza na potrošnju, uključeni u cene proizvoda koji se izvoze.

* Šta je tu realno očekivati, s obzirom na to da je neko značajno smanjenje poreza i doprinosa na plate moguće jedino ako se paralelno izvrši povećanje drugih poreskih stopa. Kojih? Da li je to pre svega PDV?

– Značajnije fiskalno rasterećenje zarada treba da bude kompenzovano povećanjem drugih poreza. U okviru postojećeg poreskog sistema Srbije samo PDV ima bilansni potencijal da kompenzuje gubitke prihoda do kojih bi došlo usled smanjenja fiskalnog opterećenja zarada. Povećanju PDV-a pogoduje i okolnost da je postojeća stopa u Srbiji među najnižim u Evropi.

* Kakav je Vaš komentar predloga da se onemogući isplata neto zarada bez uplaćenih poreza i doprinosa?


– Moja procena je da se radi o neadekvatnoj meri. Neophodno je da svako radi svoj posao. Banke treba da obavljaju bankarske poslove, a poslove vezane za naplatu poreza treba da radi Poreska uprava. Da bi Poreska uprava to uspešno radila neophodna je njena temeljna reforma koja bi obuhvatala povećanje broja zaposlenih, njenu reorganizaciju, unapređenje stručnosti zaposlenih i informacionog sistema, kao i efikasnu antikorupcijsku politiku. Treba povećati samostalnost Poreske uprave Srbije i rasteretiti je od brojnih poslova koji su joj nametnuti, a koji ne spadaju u njene standardne poslove, čime bi se oslobodio deo njenih kapaciteta za veći angažman na kontroli i naplati poreza.

* Šta uraditi da plaćanje poreza bude ažurnije, jer se pokazalo da su neka stara dugovanja po tom osnovu praktično nenaplativa?


– Neplaćanje poreza je deo šireg problema finansijske nediscipline, pa mnogi privredni subjekti ne plaćaju u dogovorenim rokovima svoje obaveze prema dobavljačima, radnicima, bankama. Ključni korak u rešavanju ovog problema je eliminisanje nesolventnih privrednih subjekata sa tržišta. To podrazumeva prvenstveno rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, povećanje efikasnosti stečajne procedure, uvođenje krivične odgovornosti za preduzetnike prevarante, koji sistematski osnivaju preduzeća i gomilaju dugove, a potom gase stara, a osnivaju nova preduzeća. Osim toga, i opštine i gradovi, kao i komunalna preduzeća su tokom prethodnih godina formirali docnje u izmirivanju obaveza. Stoga je neophodno da se povećani prihodi lokalnih zajednica, tokom ove godine, iskoriste za izmirenje docnji i dugova njihovih budžeta i lokalnih preduzeća. Reforme poreskog sistema kojima bi se povećao PDV, a smanjili doprinosi za socijalno osiguranje, takođe bi doprinele smanjenju utaje poreza, naročito u sektoru preduzetnika i malih preduzeća jer je potpun i delimičan rad na crno najizraženiji u ovom segmentu privrede.

A šta sa potraživanjima banaka u stečaju?


– Kada su u pitanju stara potraživanja države od banaka u stečaju i preduzeća u restrukturiranju, bez obzira na to što će stepen naplate tih potraživanja biti nizak, država nema ekonomsko opravdanje da ih otpiše, jer bi se time smanjilo njeno učešće u stečajnoj masi ili u eventualnim prihodima od privatizacije. Stečaj banaka treba napokon završiti, država i ostali poverioci neka naplate ono što mogu, a preostali iznos otpišu. Kod preduzeća u restrukturiranju država se nalazi pred izborom: ili da unedogled pokušava njihovo restrukturiranje ili da pokrene odlučnije poteze kojima bi se okončali navedeni procesi.

* Na koje odlučnije poteze mislite?


– Kad kažem odlučniji potezi, mislim pre svega na ponovni pokušaj privatizacije tih preduzeća, njihovih delova ili imovine, ako je to moguće ili pokretanje stečaja, ako nije moguće. Bez obzira koju opciju država da izabere, sigurno će napraviti greške u pojedinačnim slučajevima, ali će te greške, po mojoj proceni, biti veće ako se nastavi neograničeno restrukturiranje, jer većina tih preduzeća nema perspektivu.

Brzo okončanje restrukturiranja je neophodno kako bi se u Srbiji uspostavio normalan tržišni ambijent u kome se obaveze plaćaju u ugovorenim i zakonskim rokovima. Postojanje preduzeća u restrukturiranju, koja gomilaju obaveze prema državi, javnim preduzećima, radnicima i dobavljačima jeste jedan od pokretača lanaca nelikvidnosti u privredi Srbije. Istovremeno, njihov privilegovan položaj predstavlja dobar izgovor i ostalim preduzećima (naročito njihovim dobavljačima, ali i dobavljačima njihovih dobavljača) da ne izmiruju svoje obaveze – ocenio je dr Milojko Arsić u razgovoru za Ekonometar.
 
Siva zona
 
U Srbiji već petnaestak godina nije izvršena nijedna temeljna analiza sive ekonomije, pa su procene koje se iznose u javnost prilično proizvoljne i neutemeljene. Ipak, gruba makroekonomska procena sive ekonomije mogla bi se dobiti poređenjem poreskih stopa, poreskih osnovica i naplaćenih poreskih prihoda u Srbiji sa navedenim veličinama u drugim sličnim zemljama. Na osnovu takvih poređenja može se zaključiti da je nivo sive ekonomije u Srbiji između 20-30 odsto BDP. Preciznija procena zahtevala bi detaljno istraživanje sive ekonomije po oblicima i delatnostima u kojima se ostvaruje. Pri proceni efekata suzbijanja sive ekonomije treba znati da nju nije moguće u potpunosti eliminisati i da ona i u najuređenijim državama na svetu iznosi 10-15 odsto BDP. Osim toga, pri proceni dodatnih prihoda oporezivanjem sive ekonomije, neophodno je da se uzme u obzir da bi plaćanje svih poreskih obaveza dovelo do gašenja nekih, naročito malih preduzeća i radnji, koji sada delimično rade u sivoj zoni. Imajući sve to u vidu, procenjujem da bi se po osnovu suzbijanja sive ekonomije mogli naplatiti dodatni prihodi od najviše jedan odsto BDP-a, i to nakon sistematskih aktivnosti u srednjem roku – kaže dr Arsić.
 
Važan cilj poreske reforme
 
Jedan od prioritetnih ciljeva poreske reforme treba da bude smanjenje fiskalnog deficita i usporavanje rasta javnog duga. Poreska reforma koja bi išla u suprotnom smeru tj. koja bi imala za rezultat smanjenje javnih prihoda samo bi ubrzala ulazak države u dužničku krizu. Detaljnije analize pokazuju da je veći deo postojećeg fiskalnog deficita strukturne ili sistemske prirode, a samo manjim delom je posledica privredne krize u kojoj se zemlja nalazi. Stoga se ni eliminisanje fiskalnog deficita neće desiti spontano, sa oporavkom privrede, mada bi to olakšalo njegovo smanjivanje. Da bi se fiskalni deficit smanjio na dugoročno održiv nivo od oko jedan odsto BDP-a neophodno je da se značajno smanji učešće rashoda u BDP, ali i da se učešće prihoda poveća za 0,5-1 odsto BDP. Povećanjem prihoda poreskom reformom delimično bi se neutralisao pad prihoda od carina, kao i pad prihoda usled očekivanog restrukturiranja privrede ka manje oporezivim aktivnostima kao što su izvoz i investicije – ocenjuje dr Arsić.
 
Oprezno sa oporezivanjem bogatih
 
Progresivno oporezivanje bogatijih građana ima relativno dugu tradiciju u razvijenim zemljama. Međutim, i u njima su tokom prethodnih decenija smanjivane maksimalne poreske stope, jer su destimulativno delovale na radne i preduzetničke aktivnosti i podsticale utaju poreza. Osim toga, sa povećanjem mobilnosti kapitala, do koga je došlo tokom prethodnih decenija, visoke poreske stope na prihode od kapitala dovode do njegovog bekstva u zemlje u kojim su ti nameti niži. Zbog toga Srbija, kao zemlja koja ima ambiciju da u narednim godinama bude atraktivna za domaće i strane ulagače, treba krajnje oprezno da povećava poreske stope. Ipak, ocenjujem da je poželjno umereno povećanje oporezivanja bogatijih građana u Srbiji. To je moguće ostvariti povećanjem progresivnosti poreza na dohodak građana i višim porezima na imovinu. Takođe, mislim da ne postoji opravdanje što se još uvek ne primenjuju propisi o unakrsnoj proceni poreske osnovice, kojima bi se upoređivala imovina kojom građani raspolažu sa dohocima koje su prijavili Poreskoj upravi – ističe dr Arsić.
 
Katarina Sekulić