Na deponiji “Duboko” grade prvu srpsku energanu

PinterestFacebookTwitterShare

Otpad koji se bude odlagao na regionalnu deponiju “Duboko” kod Užica, a nije podložan reciklaži, poslužiće kao pogon za proizvodnju obnovljive energije. Na deponiji će zaživeti prva srpska energana, postrojenje u kojem će se, po najstrožim tehnološkim i ekološkim standardima, sagorevanjem otpada proizvoditi struja ili neko drugo gorivo.
 
Cilj izgradnje energane je da se deponiji, koju koristi devet opština i gradova Zlatiborskog i Moravičkog okruga, produži eksploatacioni vek, ali i da se proizvodnjom energije ostvari određena dobit.
 
– Narednih dana biće raspisan tender za izbor strateškog partnera koji bi uložio novac u preradu otpada. Zadatak investitora je da obezbedi sredstva za izgradnju i opremanje energane dok bi učešće lokalnih samouprava, korisnika deponije, bilo da ponude lokaciju i dovoljne količine otpada za sagovrevanje – kaže gradonačelnik Užica Jovan Marković.
 
Tenderski uslovi pružaju širok spektar mogućnosti o pravnom statusu energane. Moguće je da se ona osnuje kao akcionarsko društvo, preduzeće formirano javnim i privatnim partnerstvom, ugovorom o koncesiji…
 
– Jedna od opcija je da investitori sami upravljaju energanom, ali da deo profita od prodaje energije transferišu gradovima i opštinama. Na njima je da odluče da li će produkt energane biti struja, gas ili biodizel. Do sada nam se javilo petnaestak kompanija iz Slovenije, Grčke, Nemačke, Češke i Italije koji su pokazali spremnost da učestvuju u poduhvatu – dodaje gradonačelnik Užica.
 
Posle par meseci probnog rada, sanitarna deponija “Duboko” od početka 2012. funkcionište punim kapacitetima i ovde se svakodnevno lageruje oko 300 tona otpada iz Užica, Čačka, Požege, Kosjerića, Arilja, Ivanjice, Lučana, Čajetine i Bajine Bašte. U centru za selekciju preradi se tek između 30 i 35% dopremljenog otpada, dok se ostatak, koji se ne može reciklirati, zakopava u telo smetlišta. Ovako visok procenat neprerađenog smeća nagoveštava da će rok eksploatacije deponije, u koju je uloženo 16 mil EUR, biti svega 10 godina.
 
Zasad nema konkretne procene kolika će sredstva iziskivati izgradnja i opremanje energane, mada iskustva iz država koje koriste ovakve izvore energije kažu da takva postrojenja vrede između 20 i 30 mil EUR. Izvesno je da se investicija u tom rasponu očekuje i na “Dubokom”, s obzirom na to da je tenderom definisano da energana sadrži najsavremenije mašine, kako u tehnološkim tako i u ekološkim standardima.