Srbija: 36 opština nespremno za poplave

PinterestFacebookTwitterShare

Prošle godine privreda je trpela štetu zbog niskog vodostaja koji je više meseci držao brodove prinudno ukotvljene, a u 2012, cela naša zemlja, kao i Evropa, verovatno će grcati u bujicama koje neminovno slede samo ako otopljavanje bude naglo, pa se raskravljene sante leda pretvore u vodu i poteraju reke da pokuljaju u masivnim izlivima.
 
Biće to, kako slikovito opisuju u Direkciji za vode, kao da „pet najtežih kiša padnu odjednom”. Ako do toga dođe, Srbija će potop dočekati bez potpune mape plavnih zona i 36 opština koje nisu položile proveru sposobnosti da se izbore s velikim izlivima.
 
Sposobnost mnogih lokalnih samouprava da se brane od poplava, merena celovitošću njihovih planova za te nepogode i stanjem neophodne infrastrukture i opreme, nije se pokazala zavidnom poslednji put kada je bila na iskušenju, pre dve godine. Od tada je 86 opština prošlo kroz program USAID-a, nakon kojeg su dobile sertifikat da su spremne za nevolje s velikim izlivima reka.
 
– Lani je država sprovela monitoring lokalnih samouprava kojim se utvrđivalo da li su preduzele sve što je neophodno za efikasnu odbranu od poplava. Pozitivnu ocenu su dobile 102 opštine, a 36 nisu. Pre svega, tu je reč o osnovnom – da li su kanali za odvodnjavanje očišćeni od mulja i ostalog đubreta koje se u njih sipa. Izgovor za taj posao ne može biti ono čuveno „nema para” – navodi Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a.
 
Projekat mapiranja plavnih zona, počeo je 2010. godine. Do kraja ove godine trebalo bi da bude završeno mapiranje leve i desne obale Dunava između Zemuna i Đerdapa, kao i plavnih zona u slivu Morave, što obuhvata većinu zemlje. Evropska unija je za izradu studije donirala dva miliona evra, a moguće je da će nam pokloniti i novac kojim će u naredne tri godine biti podmireni troškovi mapiranja i ostalih vodotokova.
 
Nasleđeni sistem obaloutvrda i nasipa nije loš, plavljena su mahom bila nebranjena područja, ali neophodno je revidirati i linije odbrane i planove za slučaj nevolja.
 
Ubuduće ćemo imati tačnu projekciju površina koje će biti poplavljene u različitim slučajevima – ako nadođu pedesetogodišnje, stogodišnje ili hiljadugodišnje vode. Proračunaćemo verovatnoću pojave ove ili one količine vode, sravniti te podatke s lokalnom topografijom, odrediti dokle bi se voda mogla slobodno razliti i gde bi je zaustavile prirodne brane, a na kojim mestima bismo onda morali da postavimo veštačke prepreke. Mape će biti i osnov za urbanističko planiranje, parametar za to da li na nekom mestu gradnju dozvoliti ili je strogo zabraniti – kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbija voda”.
 
Za ograničavanje gradnje u zonama izloženim velikim vodama država je zakasnila, jer su mnoge kuće i čitava naselja već podignuti na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, u pojasevima gde nikakvo nastanjivanje ni do sada nije bilo dozvoljeno. Mapiranje plavnih zona će, ipak, poslužiti i njihovoj zaštiti, jer će pokazati da li je postalo nužno da se bedemi povise, produže ili isture.
 
Važnost mapa plavnih zona je i u tome što će se po njima osiguravajuća društva moći ravnati kada procenjuju da li da nekom domaćinstvu odobre polisu za slučaj poplava i kolika njena cena treba da bude. Građani će tako na sebe preuzeti odgovornost ako zidaju kuću u kraju koji je u većoj opasnosti od poplava. Plaćaće veću cenu a, ako se nešto desi, odštetu će im isplaćivati osiguravajuće kuće a ne država.
 
Novih nasipa će, gotovo je izvesno, ipak biti. Da su oni neophodni, država je već shvatila, tako da su investicije već pokrenute.
 
– U poslednje četiri godine, podigli smo objekte koji pružaju veću bezbednost za 1,2 miliona stanovnika i 374.000 hektara. Od pedesetogodišnjih voda smo dobro zaštićeni, od hiljadugodišnjih, naravno, slabije, ali sad treba videti na kolikom prostoru nam je potreban sistem odbrane koji bi i njima odoleo – kaže Aleksandar Prodanović, direktor Direkcije za vode.
 
Odbrana Srbije od poplava je u poslednjih nekoliko godina postala teža, jer su količine vode koje ulaze u naše vodotoke veće nego ranije.