Gasprom pokrio 99 odsto potreba za gasom

PinterestFacebookTwitterShare

Potražnja za ruskim gasom samo od Božića do početka februara povećane je za   50 odsto. Uprkos tome gasni gigant Gasprom je brzo reagovao na ovaj skok potražnje proizvodnje gasa do maksimuma, izjavio je generalni direktor Gasprom-eksporta Aleksandar Medvedev.

Kako bi zadovoljili potrebe za gasom Gasprom je počeo s povlačenjem dodatnih količina gasa iz svojih podzemnih skladišta širom Rusije i Evrope, što im je omogućilo da isporuče čak 99 odsto od celokupne potražnje gasa. Međutim, kako se hladan talas produžio i u februaru, ispostavilo se da je ukupna potražnja Evrope suviše velika da bi u potpunosti bila zadovoljena zalihama.

Trenutni višak tražnje, koji nije pokriven ugovorima o snabdevanju između Evrope (uključujući i Tursku) i njenih glavnih dobavljača, trebalo bi rešavati zajedničkim naporom svih vodećih izvoznika gasa. Gasprom pokriva jednu četvrtinu EU potrošnje gasa. Shodno tome, moglo bi se očekivati da dobavljači van Rusije pokriju oko tri četvrtine dodatne potražnje. Ali istina je da se zapravo svi dobavljači, uključujući lokalne, kao i one iz Alžira, Azerbejdžana, Irana, Libije i Norveške, bore da ispune izuzetno visoke i dugotrajne narudžbine svojih klijenata. 

Cena gasa je zbog svega na berzi skočila za oko 60 odsto. Visoko subvencionisani obnovljivi izvori energije nisu mogli da odgovore na zahtev tržišta, te je hladni talas poslužio kao osvešćivanje za sve one koji veruju da puko proglašenje zelenih energetskih ciljeva i liberalizacija tržišta mogu biti dovoljni da u skorije vreme pretvore viziju u realnost.U ovakvoj situaciji, Gasprom ostaje odlučan u nameri da učini sve što može da dostavi dodatne količine gasa – u nekim slučajevima čak i izvan ugovornih prava kupaca – onima u najtežim uslovima kako bi osigurali rad fabrika i grejnih pogona.

Trenutne fluktuacije u potražnji otkrile su i činjenicu da je gasna industrija dugoročan biznis. Bilo bi krajnje nerealno verovati da se može očekivati od Gasproma – ili bilo koje velike gasne kompanije – da u kratkom roku isporuči velike dodatne količine gasa. Gasprom ima najveće rezerve gasa na svetu, ali je odlučio da odloži razvoj glavnog gasnog polja Bovanenkovo, jer Evropska unija nije uspela da definiše ulogu koju treba prirodni gas da ima nakon isteka perioda definisanog našim trenutnim ugovorima. 

Gasprom zbog ovakvih situacija ozbiljno razmišlja da što pre startuje s gradnjom magistralnog gasovoda Južni tok koji će od Novorusijka ispod Crnog mora dopremati gas do jugositočne Evrope. Južni tok, planirani baltički gasovod koji bi trebalo da  bude pušten u tok 2015. godine.

„Severni tok” baltički gasovod koji je nedavno postao operativan, doprinosi poboljšanju energetske krize, ali ne još uvek u punom kapacitetu. Južni tok, planirani baltički gasovod koji bi trebalo da  bude pušten u tok 2015. godine, pružiće istu sigurnost za Jugoistočnu Evropu.

Jelena Petrović