Islandu povećan rejting jer je brinuo za građane, a ne za banke

PinterestFacebookTwitterShare

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj procenjuje kako će islandska ekonomija ove godine prerasti područje eurozone, a mere koje je Island sproveo kako bi se oporavio od duboke finansijske krize u kojoj se našao 2008. godine pokazale su se uspešnim, piše Bloomberg.
 
Rejtinška agencija Fitch Islandu je podigla rejting, i ta ostrvska zemlja nakon statusa “smeća” i spoljnog duga od 50 milijardi evra sada ima stabilnu prognozu. U 2011. Island je ostvario rast BDP-a od 2.9 posto, iako bi ove godine mogao pasti na i dalje zadovoljavajućih 2.4 posto. Sam deficit proračuna je sa 6.5 posto iz 2009. prošle godine smanjen na samo 0.5 posto, a ove se godine očekuje suficit, piše Bloomberg.
 
Islandskim pristupom rješavanju financijskog sloma potrebe građana u svakom su pogledu stavljene ispred potreba tržišta i banaka. Sporazumom između vlade i banaka domaćinstvima se pomoglo opraštanjem dugova, time da se dug opraštao onim domaćinstvima kojima je iznos premašivao 110 posto ukupne imovine.
 
Takođe, tamošnji je Vrhovni sud u junu 2010. odlučio da su krediti s valutnim klauzulama nezakoniti, tako da građani više nisu morali pokrivati gubitke domaće valute. Od kraja 2008. islandske banke su oprostile zajmove u iznosu od 13 posto ukupne domaće proizvodnje, čime se teret dugovanja olakšao za više od četvrtine građana.
 
Stoga, Islanđani koji su 2009.parlament gađali kamenjem zahtevajući da politički vođe i bankari preuzmu odgovornost za ekonomski i finansijski kolaps zemlje sada zadovoljno ubiru plodove svoje ljutnje, jednako kao i rezultate negativnog izglasavanja referenduma o pomaganju propalih banaka s 85 milijardi dolara. Za ovu zemlju nije ništa čudno ni kad Prva dama podrži demostrante.
 
Lars Kristjansen iz Danske Bank u Kopenhagenu A/S rekao je kako je Island, o tome što je potrebno i što učiniti u krizi, sledio uputstva iz priručnika, a s time bi se trebao složiti svaki ekonomista, te je komentarišući poteze islandske vlade dodao i kako banke, bez obzira na svoje interese, jednostavno moraju prihvatiti nelikvidnost domaćinstava.
 
Uz mere kojima je pomognuto građanima islandske će vlasti podići optužnice protiv svih odgovornih za rizično poslovanje, pa bi se tak pred sudom moglo naći čak 90 osoba, a više od 200 osoba, uključujući i rukovodioci tri najveće islandske banke suočiće se s kaznenim prijavama.  
 
U međuvremenu sprovedene ankete pokazuju kako većina Islanđana ne želi ulazak u evropsku uniju u kojoj dužnička kriza traje već treću godinu, i ne nazire joj se kraj.