Računi za gas biće i veći od 20.000 dinara

PinterestFacebookTwitterShare

Iako se ne može precizno proceniti koliko će ledeni dani koštati potrošače gasa, sigurno je da ih čekaju računi koji će “ohladiti” njihove novčanike.
 

Računi će, sasvim sigurno, biti viši i od 20.000 dinara. Kako kaže predsednik Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet” Radomir Ćirilović, sve je više potrošača koji su gas zamenili nekim drugim energetnom, a oni koji ga i dalje koriste imaće astronomske račune za februarsku potrošnju.
 
On ukazuje na to da bi bilo dobro da se pojedinim potrošačima gasa, slično kao i što je urađeno i kod najugroženijih potrošača električne energije, obezbedi neka povoljnost, ali je to, nažalost, malo verovatno.
 
“S obzirom na to da je, zbog veoma niskih temperatura, poslednjih dana potrošnja gasa bila povećana, potrošači su suočeni s velikim iznosima za utrošeni gas i mnogi neće biti u mogućnosti da plate račune”, kaže Ćirilović.

Kako dodaje, već sada je naplativost značajno opala, a to potvrđuju i mnogi distributeri u Srbiji, pa se dugovi gomilaju i pored mogućnosti da se račun plaća u dve rate – 65 odsto tokom sezone, preostalih 35 odsto a posle nje – jer se dug prenosi, a optrećenja domaćinstva su velika.

Sve je više domaćinstava koja ne mogu da plaćaju račune za gas pa je, po Ćirilovićevim rečima, neophodno da nadležni u državi preduzmu nešto da bi se pomoglo potrošačima prirodnog gasa, kao što je recimo, ukidanje poreza na dodatu vrednost.

“Računi su zaista veliki, a time raste i nezadovoljstvo potrošača. Ono je dodatno povećano i zbog neodgovarajućeg kvaliteta gasa i zbog toga je sve više pritužbi širom Srbije. Uz sumnju da se isporučuje mešavina domaćeg i uvoznog gasa, u kojoj preovlađuje domaći slabijeg kvaliteta, potrošači ukazuju na to da je, i pored toga, cena gasa ista. Da li je tako ili ne, potrošači ne mogu da utvrde jer kvalitet prirodnog gasa utvrđuje isključivo Srbijagas, pošto u Srbiji nema akreditovane nezavisne stručne ustanove koja bi to činila”, ističe Ćirilović.

Da je gas manje kvalitetan, odnosno da je njegova energetska vrednost manja nego što bi trebalo, ukazuje Ćirilović, potvrđuje se daleko većom potrošnjom za istu površinu, čak i u danima kada su temerapture prosečne. Uz to, naglašava on, ako gas ima odgovarajuću kalorijsku vrednost iskazanu na računima, plamen bi trebalo da bude plav, a ne crvenkast, roza ili žut, što su boje koje prevladavaju.

“Sve to značajno utiče na smanjivanje potrošnje gasa u domaćinstvima pa je širenje gasne mreže predizborna bajka. Mnoga će sledeće grejne sezone preći će na neki drugi energent i vratiti se decenijama unazad – na ugalj i drva. Međutim, zbog toga bi se moglo desiti da čvrsto gorivo poskupi toliko da ga potrošači, kao što i sada mnogi rade, kupuju na džakove ili kilograme, koliko imaju novaca”, kaže Ćirilović.