Dug preduzeća 13 milijardi evra

PinterestFacebookTwitterShare

Privredi je sve teže da dođe do kredita, kao i da vrati već uzete zajmove. Banke se, opet, žale da ne mogu da pronađu dobre klijente koji će uredno da vraćaju pozajmice. Tvrde i da ne mogu ozbiljnije da smanje kamate, jer im je rizik za plasiranje kredita u Srbiji sve veći.


Prema poslednjim podacima, na kraju januara preduzeća su bankama u zemlji dugovale 13,24 milijardi evra, a teško naplativi krediti su premašili 24 odsto, odnosno svaki četvrti zajam se ne otplaćuje. Zbog nemogućnosti da se zaduže, mnoge firme su u problemu da održe nivo poslovanja, a i banke, sve češće, dolaze u poziciju da odu u minus. Svež primer je uvođenje prinudne uprave NBS U Agrobanku zbog plasmana oko 200 miliona evra rizičnih kredita.

Bankari tvrde da za odobrenje kredita firmama ne postoji šablon. Svakoj, kažu, prilaze na drugi način, a koliko će preduzeće zajam i koštati, zavisi ponajviše od njene lične karte, odnosno od toga koliko je već zadužena, kako otplaćuje obaveze, ima li profita, ali i garancija.

– Ako govorimo o kreditima indeksiranim u evrima, oni zavise od kamatne stope evropske centralne banke. Na to se, onda, dodaje marža vezana za procenu rizika zemlje, kao i marža likvidnosti – kaže Zdravko Krunić, član IO Sosijete ženeral banke.

– Kada sredstva banci stignu iz inostranstva, na sve to se dodaju troškovi obavezne rezerve. I tek, posle svega, bankari dodaju finalne marže.

Kamate na kratkoročne pozajmice u evrima kreću se od 6,50 do 10,50 odsto,a na dinarske od 11 do 17,50 odsto.

U Eurobanci EFG napominju da ne očekuju pojeftinjenje deviznih kredita.

– Na dinarske pozajmice kamata ide i do 20 odsto – kaže Toplica Spasojević, vlasnik „ITM grupe“. – Postoji nekoliko zelenaških banaka, koje na devizne pozajamice obračunavaju 14 do 15 odsto kamate, a na dinarske od 25 do 30 odsto. Dugoročne pozajmice su se nekada odobravale na period od sedam do osam godina, a danas na najviše pet godina.

Faktor koji bi mogao da utiče je Razvojna banka, kao i Fond za razvoj, koji ima ograničena sredstva. Ima uticaja i Narodna banka Srbije, meda je ona manji problem, jer ono što ona uradi banke ne prenose na privredu. Zato u Srbiji imate stabilan bankarski sektor i slabu privredu.

Ulaganje se ne stimuliše, već samo sitna trgovina, a bez investicija u proizvodnju nema nam izlaska iz krize.
 
PRESUŠILO


Ove godine je „presušila“ i pomoć države kroz subvencionisane kredite za likvidnost. A samo prošle godine odobreno je čak 54,1 milijarda dinara. Da je održavanje „života“, nažalost, prva briga mnogih, vidi se i kroz odnos ovih pozajmica i onih namenjenih za investicije. U opremu i proizvodnju tokom 2011. preduzeća su uložila 18,8 milijardi dinara uz subvencije pozajmljenog novca.