Dok Evropa štedi, mi trošimo

PinterestFacebookTwitterShare

Dok Evropa štedi, Srbija ni ne razmišlja o tome. Čekaju se izbori i nova vlada. Vremena za čekanje, međutim, nema.
 
Ali, iako su reforme javnog sektora bitne, u istoj ravni su i razvoj i investicije bez kojih, kako kažu slikovito stručnjaci, “ne možemo da se izvučemo iz rupe”.
 
U Evropi, u borbi s krizom uveliko pripremaju srednjoročne strategije, koje već sad počinju da sprovode.
 
Akcenat se stavlja na povećanje PDV (Hrvatska, Grčka, Italija, Francuska, Portugalija), smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru (Grčka, Engleska, Nemačka), smanjenje ili zamrzavanje zarada u javnom sektoru (Španija, Grčka), veće poreze na zaradu i imovinu bogatijima (Portugalija, Grčka, Francuska)…
 
Međunarodni monetarni fond preporučio je koje bi korake trebalo da učinimo. Prvi je povećanje PDV, ali i smanjenje subvencija, transfera i mase zarada, kao i proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, dohodak građana i poreza na imovinu. Znamo šta nam je činiti, ali se ništa ne preduzima.
 
“Za to je kriv predizborni ambijent, a i kada nije bilo izbora, vlast je upozorenja olako shvatala. Postojala je određena doza lagodnosti prema problemima, a razlog je taj što se mislilo da je sve što se dešava oko nas i u našoj ekonomiji privremenog karaktera”, kaže Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.
 
Da je tako, smatra i Vladimir Gligorov. Naša strategija, ističe Gligorov, bila je pogrešna jer se računalo s oporavkom privrede koji će da dođe sam od sebe. “Sada, naravno, ova vlada ne može da radi ništa jer dolaze izbori. Sledeća vlada će morati do poveća prihode, a to znači povećanje PDV, jer su drugi izvori nedovoljno izdašni. Moraće i da smanji rashode, a to će zahtevati smanjenje izdataka na penzije, subvencije i smanjenje izdataka na administraciju”, naglašava Gligorov.
 
Iako su određene mere prilagođavanja primenjene u prvoj polovine prethodne godine, Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je očito da je predizborna groznica učinila svoje, tako da je malo urađeno na prilagođavanju aktuelnoj situaciji. “Čak su rashodi veći od dogovorenih, što je konstatovao i MMF, tako da će novoj vladi prioritetni zadatak biti fiskalna konsolidacija”, nema dilemu Fabris.
 
Ali štednja nije dovoljna, jer bez ozbiljnijih investicija, nema preokreta. Fokus na štednji daje rezultat, ali je Srbiji potreban i razvoj. “U kratkom vremenskom roku trebalo bi napraviti pomake u građenju privrednog ambijenta koji bi pogodovao zaokretu u ekonomiji. Sve to je moguće, ali traži političku sposobnost i snage da se iznesu reforme. Štednja i reforma javnog sektora jesu potrebne, ali bez investicija je to nedovoljno da bismo se izvukli iz rupe”, stav je Ivana Nikolića.