Hrvatska prodaje poslednja državna preduzeća iz finansijskog sektora

PinterestFacebookTwitterShare

Hrvatska vlada ove godine namerava, ili velikim delom ili u celini, da privatizuje poslednja dva preduzeća iz finansijskog sektora u državnom vlasništvu – Hrvatsku poštansku banku i Croatia osiguranje, čime bi država sasvim napustila finansijski sektor.

Prof. dr Ivan Lovrinović s Ekonomskog fakulteta u Zagrebu ocenio je takav potez izrazito štetnim.

Nijedna ozbiljna država ne može da sprovoditi samostalnu ekonomsku politiku bez značajnog uticaja u bankarskom sektoru, kazao je Lovrinović za Deutsche welle. On je primetio je da se u Hrvatskoj na određeni način raširilo pogrešno uverenje kako su banke velikih evropskih zemalja uglavnom već odavno privatizovane. U Hrvatskoj pak država još poseduje svega sedam do osam postotaka sektora.

“Dok imamo priliku i o čemu sami da odlučujemo, ugledajmo se na praksu razvijenijih zemalja”, rekao je Lovrinović i dodao da Nemačka ima više od 40 odsto bankarskog sektora u državnom vlasništvu i ne libi se da spasava banke nacionalizacijom, radi opšteg javnog interesa.

“I na čelo državne kompanije, naime, može se postaviti kvalitetan menadžment, ako se to želi”, rekao je.

Hrvatska zasad ne nalazi put do te vrste ekonomsko-političke emancipacije. Državne banke su odavno sanirane javnim novcem i zatim budzašto prodane – i ne samo one – privatnim vlasnicima, nipošto tek usled besparice, a ista se sudbina priprema i poslednjoj, preneo je sajt Business.hr.

S Lovrinovićem se slaže i ekonomsko-politički analitičar i publicista Mislav Žitko.

“Kroz čitavo razdoblje tranzicije provlači se dominantni narativ o superiornosti privatnog nad javnim sektorom. S tim u kombinaciji dolazi i odsutnost državne intervencije i regulacije, kao i ekonomske strategije. I umesto zagovarane politike unapređenja proizvodnje te izvoza, beleži se zamah potrošnje i zaduživanja u bankama po sve gorim uslovima.“

Osim ekonomsko-političkog rezona, protivna ideji prodaje dve spomenute firme je i činjenica da u aktualno krizno doba one nipošto ne mogu postići hvalevrednu cenu, naveo je hrvatski biznis sajt.

Paket vlasništva nad njima koji bi završio na bubnju ciljaće iznos od približno dve milijarde kuna, namenjene isključivo tzv. krpljenju državnog budžeta, što je i eksplicitno prezentirano za krunski razlog prodaje. S druge strane, ta preduzeća i sad nose zaradu, ali je reč o brojkama koje se i ne vide uz nabujali budžetski deficit.