Skoro trećina zakona u Srbiji se ne primenjuje

PinterestFacebookTwitterShare

Gotovo trećina zakona koje je Skupština Srbije usvojila u prethodne tri i po godine se ne primenjuje jer resorna ministarstva nisu uspela da u predviđenom roku donesu podzakonske akte, rečeno je danas na predstavljanju 18. broja časopisa Izazovi evropskih integracija koji je posvećen unapređenju zakonodavnog procesa u Srbiji.
 
Uska grla u institucijama koje kreiraju pravne akte bi u naredne dve godine mogla da se otklone jer će Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) krajem marta dati preporuke za unapređenje zakonodavnog procesa, ali i konkretna rešenja kako te preporuke da se sprovedu u praksi. Najviše se zamera na tome što je malo stručnih ljudi u ministarstvima koji znaju da pišu zakone, kao i to što šira javnost najčešće dobije šansu da pročita zakon tek kad on uđe u skupštinsku proceduru. Zakoni se donose i bez prethodne ozbiljne računice o ekonomskim i društvenim efektima zbog čega se često čuje da se neki zakon donosi jer je “Evropa to tražila od nas”.
 
Skupština Srbije je u protekle tri i po godine usvojila više od 1.000 zakona i drugih pravnih akata što je pravi “normativni cunami”, ocenio je predsednik zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković. Kako je rekao, to je stvorilo značajan pritisak na srpski parlament zbog čega kvalitet zakona može biti doveden u pitanje.
 
U primedbama na račun domaćeg zakonodavstva, Ratković je naveo da izradi zakona ne prethodi definisanje politika koje država želi da sprovodi. Kako je rekao, definisanje nacrta zakona je često “ekskluzivitet” ministarstava što znači da javnost nema uvid u sadržaj zakona pre nego što predlog stigne u parlament. Ratković smatra da je napravljen pomak u transparentnosti procesa donošenja pravnih akata i da je učešće javnosti, sindikata i nevladinog sektora veće, ali da to i dalje nije dovoljno.
 
Mana domaćih zakona je što se prethodno ne radi analiza efekata zakona i na provredu, ali i na društvo. Efekat zakona se ne sme svesti na formalnu frazu da će “zakon doprineti slobodi tržišta”, već analiza uticaja zakona mora biti sveobuhvatna, naveo je Ratković. Zato ministarstva, predložio je on, moraju imati specijalne timove koji će se baviti ovim pitanjem.
 
Da privredu niko ne konsultuje pre donošenja zakona potvrdila je i Radmila Milivojević, bivša direktorka Agencije za evropske integracije, a sad specijalna savetnica u Privrednoj komori Srbije. Ona je podsetila na istraživanje NALED-a po kome su prosečni godišnji troškovi zbog administrativnih prepreka oko 924 hiljade dinara po preduzeću, što na nivou celokupnog sektora malih i srednjih preduzeća iznosi skoro milijardu dinara. “Da je postojao formalan vid konsultacija sa privredom pre nego što su zakoni doneti, mnogi troškovi bi bili izbegnuti”, kazala je Milivojevićeva.
 
Ona je upozorila da će se u narednoj fazi evropskih integracija, u kojoj sledi skrining nacionalnog zakonodavstva (analitički pregled i ocena usklađenosti sa pravnom tekovinom EU), novi troškovi dodati na postojeće troškove privrede zbog čega bi javnost mogla da odbaci evropske integracije kao skup proces.