Na rakiju trezvenom politikom

PinterestFacebookTwitterShare

Po proizvodnji šljivovice, ali sve više i drugih voćnih rakija prepoznaju nas na svim meridijanima. Pa ipak, od izvoza rakija, čak i kada dodamo veštačka alkoholna pića, jedva da godišnje utržimo osam miliona dolara.


Srbija godišnje proizvede 3,5 miliona litara rakije i više od 2,2 miliona litara veštačkih žestokih alkoholnih pića, beleži Republički zavod za statistiku. Impresivnu proizvodnju prati identična potrošnja, po kojoj smo, kako kaže sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Željko Brozović, četvrti u Evropi, odmah iza Finske, Danske i Engleske. Žestokih alkoholnih pića, a još više vina, i pored tolike potrošnje, pretekne i za izvoz, tvrdi Brozović.

“Ostvareni izvoz rakije poslednjih godina kreće se oko 2,5 miliona dolara, dok je izvoz veštačkih alkoholnih pića i do dva puta veći. Kada je o vinu reč, do 2012. ostvaren je izvoz vredan 16,8 miliona dolara. Mnogo smo nula udaljeni od škotskih 4,5 milijarde evra vrednog izvoza viskija godišnje. Tek, sunovrat izvoza srpskih rakija, posebno u Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku, počeo je ’90-ih godina prošlog veka. Pa ipak, u godinama krize i žestokih sankcija, od prodaje i izvoza alkoholnih pića u severnim krajevima zemlje, živele su stotine porodica. Bezmalo svaka druga kuća od graničnog prelaza Kelebije do Subotice, bila je i prodavnica alkoholnih pića”, kaže Brozović.

“Tada popularni brendi ‘Napoleon’ preko granice je krijumčaren čak i kroz cev, smeštenu nadomak jednog od kelebijskih salaša. Od nekada velikih subotičkih proizvođača žestokih alkoholnih pića ili desetina prodavnica, danas su ostala uglavnom sećanja. Promenile su se, istina, i navike potrošača. Pravilo ‘kvalitet pre kvantiteta’ dobra je prilika za male proizvođače. Dok su u prošlosti rakije pravljene od voća koje nije moglo da se konzumira kao sveže sada se, osim vrhunskih kvaliteta sirovine, pažnja posvećuje i izvoru najaromatičnijih sorti unutar voćne vrste. Danas potrošači preferiraju aromatična i lagana pića koja prati priča o autentičnosti proizvodnje, regionu i specifičnosti voćne vrste”, dodaje on.

Trend stvaranja moderne rakije, interesantne savremenom potrošaču podržavaju i u sremskokarlovačkoj Vinarskoj zadruzi “Benišek-Veselinović” , napominje suvlasnik Mario Benišek.

“Mi mali proizvođači trudimo se da jednom ostvareni kvalitet pokušamo da održimo. To se postiže nabavkom kvalitetnog voća za proizvodnju.Mada je Vinarska zadruga “Benišek-Veselinović” koristila bespovratan novac države za podizanje novih zasada i jačanje proizvodne osnove, za ozbiljniji izvozni rezultat neophodno je udruživanje malih proizvođača, koji bi ponudili i kvalitet i kvantitet”, smatra on.

Direktor kompanije “Redizajn” Branko Nešić pokušava da srpskoj rakiji utre put kroz franšizing.

“Franšiza se do sada pokazala kao najbolji model za širenje jer smo kroz plasman franšize odnosno rakija bara kao franšize s jedne strane, a s druge strane direktno proizvoda uvideli da je rakija bar mnogo bolji koncept zato što ljudima daje nešto mnogo zanimljivije od obične flaše pića. U tom smislu smo napravili neke korake i očekujemo da se prvi takvi barovi otvore u Torontu i Kanadi”, kaže Nešić.

U borbi za tržišne pozicije proizvođači se neretko suočavaju sa problemom zaštite intelektualne svojine, od ilegalnih štamparija etiketa najpoznatijih brendova pića do patentne zaštite samog imena šljivovica. Zavod za intelektualnu svojinu, tvrdi Nešić, ulaže velike napore da inspekcijama, carini i policiji ukaže na posledice plagiranja, efikasniji su i sudovi, što sve zajedno doprinosi boljoj zaštiti intelektualnih prava.

“Problem koji postoji su bivše jugoslovenske republike odnosno sve teritorije koje nisu u okviru EU iz prostog razloga jer onda morate da branite svoja prava pojedinačno u državama a ne ovako kao što je situacija u Evropskoj uniji na jednom mestu”, smatra on.

I koliko god optimizam zasnivali na sve edukovanijim i veštijim malim proizvođačima kvalitetnih žestokih pića, ne treba izbaciti iz glave ni podatak da smo lane izvezli tek četiri hiljade tona suvih šljiva. A prvi izvozni posao u SAD davne 1897. bio je sedam i po puta veći, zahvaljujući čemu smo imali i pozitivan spoljnotrgovinski saldo. Mogli bismo ga smanjiti izvozom žestokih alkoholnih pića, pre svega voćne rakije, ali nam nedostaje – trezvena politika.