Borba sa udarnim rupama

PinterestFacebookTwitterShare

 
Ekipa “Beograd-puta” zadužena da zakrpi udarne rupe na gradskim saobraćajnicama koje, kao i svake godine, ostanu nakon tona soli i velike količine snega i vode “odradila” je juče čak 20 kritičnih mesta u Zemunu i Novom Beogradu, piše Press.

Na jednoj strani su kilometri izboranih prestoničkih drumova, ispucali asfalt, udarne rupe… Na drugoj, ekipa “Beograd-puta” sa postavom koja je najmlađa na poslu asfaltera: Vladan Rakić – brigadir i “kapiten tima”, njegov zamenik Milan Jakovljević iz Donjeg Tovarnika, na poziciji valjkadžije neprikosnoveni Marko Arulić, radnici sa lopatom Predrag Mijić i Goran Bajić, i na poziciji majstora za “finese”, iskusni Mića Đorđević sa grtalicom.

Rade i “namerne” kvarove
Utakmica kojoj se kraj ne nazire, a od čijeg ishoda zavisi koliko će beogradski drumovi biti bezbedni i pristupačni za vozače, bicikliste, pešake… Ova ekipa radila je na novobeogradskom Bulevaru Mihajla Pupina, gde će se njihov posao na saniranju udarnih rupa nastaviti jer su sa radom počeli rano ujutro.
– Radimo od sedam, pa dokle god se vidi. Ima posla koliko hoćeš. Oštetio se asfalt od velike količine soli i vode. Dnevno uradimo 15, ponekad i 20 ulica. Naš rejon su Zemun i Novi Beograd, a prioritet su nam udarne rupe koje građani prijavljuju našoj firmi. Radimo i na “namernim” kvarovima, kad, na primer, “Vodovod” mora da popravlja cevi, mi idemo iza njih i sve dovodimo pod konac – priča četrdesetogodišnji Rakić, radnik sa deset godina iskustva u ovoj firmi.

– Trpamo asfalt, pa se zato i zovemo “trpačka brigada”. Prvo se rupe očiste od vode, a onda se iz kamiona sipa topla asfaltna masa. Njena temperatura je 160 stepeni, evo, još se puši. Onda Marko ide valjkom, pređe desetak puta i završili smo – otkriva tajne zanata prekaljeni brigadir.

Sledeće destinacije su Ugrinovačka i Glavna ulica u Zemunu. U kamionu radnici pričaju o atmosferi u ekipi i izazovima sa kojima se susreću.

– Dobra saradnja je najvažnija. Mora da se zna “ko kosi, a ko vodu nosi”. Posao i nije toliko težak, pogotovu kada se naviknete, pa sve ide po automatizmu. Mada nas, ponekad kad zakrčimo saobraćaj, psuju i nemaju strpljenja. Ali sve je to u opisu posla – na temu atmosfere u ekipi ima da doda i Jakovljević, radnik koji je još u pet sati poranio iz Donjeg Tovarnika da bi na vreme stigao i prionuo na posao.

– Pomažemo se, kad jednom zapne, drugi uskaču da pripomognu. Iz raznih smo delova grada, ali smo se nekako saživeli sa Zemunom i Novim Beogradom, gde najčešće radimo. Evo, ovde ti je najkraća ulica u Beogradu, Cvetina, ima samo jednu kuću – demonstrira znanje iz oblasti beogradskih džada najmlađi asfalter među putarima Bajić.