Subvencionisani krediti za energetsku efikasnost zgrada

PinterestFacebookTwitterShare

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić izjavio je da će vlada u martu usvojiti uredbu o pomoći u podizanju energetske efikasnosti objekata za šta je predviđeno 1,3 milijarde dinara.

“Država će na taj način početi pomoć u finansiranju ugradnje prozora, vrata, zamene stolarije, ugradnje kotlova, korišćenje termalnih pumpi i korišćenje obnovljivih izvora energije kako bi se povećala energetska efikasnost u zgradarstvu”, rekao je Dulić na otvaranju Međunarodnog sajma i konferencije o zelenoj gradnji u Beogradu.

On je kazao da će taj model omogućiti porodicama i javnim ustanovama koje budu uzimale subvencionisane kredite uštedu u odnosu na račune koje plaćaju za korišćenje energije za grejanje i hlađenje.

“Da bi se danas zamenili sva vrata i prozori u Srbiji potrebna je investicija od 2,2 milijarde evra, a da bi se obložile sve zgrade i fasade u zemlji sa prihvatljivim ekološkim materijalima potrebno je oko 840 miliona evra”, rekao je Dulić.

Dodao je da su to ogromne investicije koje državu i građane očekuju u narednim decenijama, ali je dodao da “to ne mora da bude obavezno samo trošak za građane jer će država pokušati da uspostavi sistem koji će im pomoći da to sprovedu u delo”.

Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Nemanja Komazec kazao je da će od 1,3 milijarde dinara predviđenje za energetsku efikasnost u zgradarstvu milijarda biti namenjena lokalnim samoupravama u vidu bespovratnih sredstava za projekte podizanja enrgetske efikasnosti javnih ustanova.

“Sredstva koja dobiju lokalne samouprave moći će da se koriste za projekte rekonstrukcije i adaptacije objekata za javne namene”, rekao je Komazec.

On je naveo da će preostalih 300 miliona dinara biti iskorišćeno za subvencionisanje kamata za kredite koje građani budu uzimali za adaptaciju i rekonstrukciju njihovih objekata.

Dodao je da postoje dva načina subvencionisanja kamate za građane odnosno da će za dinarske kredite subvencionisano biti deset posto od ukupne kamate na godišnjem nivou, a evrima pet odsto od kamante koja se bude davala na godišnjem nivou.

Prema rečima Komazeca, nakon usvajanja uredbe biće raspisan javni poziv za zainteresovane banke koje žele da odobravaju kredite za enerergetsku efikasnost kao i javni poziv za lokalne samouprave za prijavu projekta za energetsku efikasnost javnih objekata.