Srpski neimari žive od stere slave

PinterestFacebookTwitterShare

Iako su poslednjih nekoliko godina doneti brojni propisi da bi se uvelo više reda u oblasti izgradnje, ovih dana se pokazao loš kvalitet građevinarstva.
 
Poplavljene stambene zgrade, škole, bolnice, vrtići… udarili su šamar domaćem građevinarstvu, koje je najmanje tri decenije s kraja prošlog veka pobiralo sve lovorike i na domaćim i inostranim gradilištima.
 
Dug je spisak propisa koji reguliše oblast izgradnje i održavanja stambenih zgrada, a ovih dana se pokazalo koliko su neefikasni jer, niti se zidalo, odnosno objekti pokrivali po njima, niti se redovnim održavanjem sprečilo prokišnjavanje i plavljenje stanova i ostalih prostora.
 
Temelj zidanja objekta je Zakon o planiranju i izgradnji, donet 2003. godine, koji je objedinio tadašnja tri propisa: zakone o planiranju, o građevinskom zemljištu i o izgradnji. Tu su i zakoni o državnom premeru i katastru, o socijalnom stanovanju, pa o stanovanju, o održavanju stambenih zgrada, razne uredbe, na primer o podršci građevinskoj industriji, zatim brojni pravilnici, poput Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora, ali uprkos hiljadama članova ovih propisa, krovovi su propustili pod snežnim naletom. 

Uveden je i registar investitora koji je trebalo da olakša kupovinu kvalitetnih stanova i dodelu posla referentnim firmama. Ali, slaba je vajda od svega pa građani ovih dana optužuju i lokalne samouprave kod kojih su, kao tvrde, prolazili samo namešteni tenderi za poznate a nekvalitetne izvođače, zbog čega danas i cure novi krovovi. 

Kritičari kažu da su zakoni preopširni, konfuzni, međusobno u suprotnosti pa se najlakše lovi u mutnom. Svojevremeno je bilo predloga da se za oblast građevinarstva donese jedinstven omnibus-zakon, slično kao što imaju Hrvati i Slovenci, i da se na jednom mestu nađe sve ono bitno za oblast izgradnje, stanovanja i održavanja, ali ne od 1.000 stranica, nego kratko i jasno, bez mogućnosti tumačenja kako ko hoće, a detalji da se regulišu podzakonskim aktima. 

Ovako se svako poziva na propis koji mu odgovara, ispada da su svi u pravu, a ništa ne štima. Sluđeni građani moraju sami da se veru po krovovima i čiste sneg, uprkos tome što imaju i sklopljene ugovore o održavanju, i što su debelo platili stan, verujući da su se uselili u kvalitetnu zgradu. O prevarama investitora da se ne govori.