GMO hrana polako osvaja svet

PinterestFacebookTwitterShare

Više od 16.700.000 farmera u 29 zemalja sveta prošle je godine uzgajalo genetski modifikovane (GM) kulture.
 
To je objavila nedavno ISAAA (International Service for the Ackuisition of Agri-Biotech Applications), organizacija čiji je cilj da ublaži posledice gladi uz pomoć biotehnologije. Lani su GM kulture rasle na 160 miliona hektara, što je za osam odsto više nego 2010. godine.
 
“Od 1996., kada se počelo sa uzgojem GM useva, nova tehnologija se usvajala brzinom bez presedana”, izjavio je Kliv Džejms, autor ISAAA-ina izveštaja. Istakao je kako su glavni korisnici GM tehnologije, njih 15 miliona, farmeri iz zemalja u razvoju.

Takođe, gotovo polovina GM kultura raste u zemljama u razvoju, a najviše se gaje biotehnološke verzije kukuruza, soje, pamuka, kanole, šećerne repe, lucerke, papaje, buče, paradajza, slatke paprike i krompira.

“Istina je da su površine pod GM biljkama svake godine sve veće i da se sve veći broj uzgajivača odlučuje za te kulture. No površine pod konvencionalnim kulturama još uvek su mnogo veće”, rekao je Hrvoje Fulgosi, molekularni biolog iz Instituta Ruđer Bošković u Zagrebu.

“Prevlast GM kultura u budućnosti može se očekivati tek ako azijske zemlje pređu na gajenje GM pirinča. Neke kulture, poput pamuka, već su 85 odsto genetski modifikovane, a soja se približava ovoj brojci. Mislim da će brzinu prihvatanja GM kultura ponajprije diktirati cene hrane. Na primer, GM soja na tržištu postiže 30 odsto nižu cenu od konvencionalne”, istakao je Fulgosi.