Bankari najavljuju veće kreditiranje u regionu

Privredni rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi trebao bi da u narednim godinama nadmaši rast u glavnim zemljama Zapadne Evrope, u slučaju da uslovi budu povoljni. Ubrzani rast verovatno će biti ostvaren više zahvaljujući ulaganjima, nego potrošnji, jer je potrebno modernizovati zastarelu infrastrukturu i uvesti napredne tehnologije – zaključak je analize Unikredit banke predstavljene danas na godišnjoj skupštini EBRD u Istanbulu.

Kada su u pitanju uslovi poslovanja, vidljive su značajne razlike između zemalja, pri čemu baltičke zemlje, Slovenija i Slovačka predstavljaju najpovoljnije okruženje.

Prema istraživanju Svetske banke, čini se da je „obezbeđivanje kredita“ relativno jednostavno, dok ostali kriterijumi, kao što su „izgradnja“ i „rešavanje nelikvidnosti“ zahtevaju više opreza. Očekivanja su i da će se ubrzati i kreditna aktivnost, a u skladu s privrednim rastom.

– Tokom prva tri meseca 2013. godine spremnost za kreditiranje i standardi za kreditiranje su, kao odgovor na dinamiku tražnje, nastavili da se poboljšavaju u većini segmenata – kaže Aurelio Makario, direktor Strateškog planiranja u Unikredit grupi, na osnovu podataka redovnog istraživanja Instituta za međunarodne finansije.

Očekuje se da će kreditiranje preduzeća nadmašiti kreditiranje potrošnje i da će u periodu od 2013. do 2015. godine dostići ukupnu prosečnu stopu rasta u Jugoistočnoj Evropi od 7,1 odsto i stopu od 9,6 odsto u periodu od 2016. do 2020. godine. S druge strane, predviđa se da će se stope rasta kreditiranja potrošnje i stambenog kreditiranja dugoročno povećati kako u Centralnoj, tako i u Jugoistočnoj Evropi. Očekuje se i da će mala i srednja preduzeća biti u fokusu kreditiranja.

– S obzirom na to koliki je značaj ovog segmenta za uspešnost privreda regiona CIE, potrebno je da mala i srednja preduzeća budu jedna od ključnih tačaka bankarskog finansiranja – preporučuje Aurelio Makario.

U periodu od 2007. do 2013. godine u region CIE usmereno je 180 milijardi evra iz strukturnih fondova EU, a sličan iznos mogao bi biti dostupan i za period od 2014. do 2020. godine.

Kako EU inače finansira samo 50-85 posto vrednosti projekta, poslovne banke imaju ključnu ulogu u osiguravanju dodatnog novca.

Osim toga, Svetska banka, EIB i EBRD obvezali su se da će osigurati još 30 milijardi evra za rast u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, za rešavanje prioritetnih područja kao što su mala i srednja preduzeća, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i inovacije.