(Ne)izlazak iz recesije

Izlazak Srbije iz recesije je vest koju treba primiti sa velikom rezervom, tvrde stručnjaci, napominjući da je privreda zabeležila pozitivan iskorak samo na kratak rok, zahvaljujući niskoj statističkoj osnovici iz 2012.godine i investiciji u kragujevačkoj autoindustriji.

U prvom kvartalu zabeležen je rast BDP od 1,9 odsto i to su procenti koje niko ne spori, ali stručnjaci smatraju da nema suštinskog pomaka u srpskoj privredi. Industrijska proizvodnja, prema poslednjim podacima, beleži rast od 9,6 odsto, ali posmatrano na međugodišnjem nivou, mart ove u odnosu na isti mesec 2012. predstavlja pad od 11,6 odsto.

Pozitivan iskorak plod je investicija u autoindustriji i poslom sa Fijatom 500 L i delom u naftnoj, ali i izuzetno niske statističke osnovice iz prošle godine. I promet u maloprodaji povećan je na mesečnom nivou u martu za 13,4 odsto, međutim, i dalje je manji nego pre godinu dana, i to za 17,5 odsto. U prvom tromesečju, povećan je izvoz robe na inostrano tržište za čak 22,7 odsto i to opet zahvaljujući, prvenstveno, Fijatu.

Jasno je da sve to na kratak rok, zbog niske statističke osnovice, rezultira pozitivnim iskorakom, ali bez dodatnih novih većih investicija nema osetnijeg oporavka, tvrdi Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja IZIT. Budžetski deficit postaje "bolna tačka", a  za potpuni opravak privrede neophodne su sveobuhvatne strukturne reforme, pre svega u javnom sektoru, smatra on.

Zato, smatra Đogović, vest o prestanku recesije treba uzeti sa velikom rezervom. To je svakako signal izvesnog oporavka, a sada je, kako kaže, dobar trenutak da se taj taj iskorak iskoristi i krene u suštinske reforme, koje bi podstakle rast zaposlenosti, oživljavanje standarda građana i podizanje produktivnosti u privredi.

Profesor Ljubomir Madžar smatra da još nismo izašli iz recesija iz najmanje dva razloga: prvi je da postoje kriterijumi, prihvaćeni u svetu, da treba ostvariti stope rasta privrede najmanje u dva vezana kvartala da bi se govorilo o eventualnom izlasku i drugi, naša privreda je u veoma "rovitom" stanju da nam ne bi mnogo pomoglo sve i da smo dva ili tri kvartala uzastopce "rasli", jer su dugoročniji izgledi krajnje nepovoljni.

Teška je situacija, posebno u našem budžetskom deficitu, sama država je dužna oko milijardu evra raznim organizacijama i neprimereno je govoriti o nekakvim stopama rasta.

Tvrdnje o prestanku recesije, prema oceni Đorđa Momirovića, generalnog direktora "Mone", nisu potkrepljene ekonomskim pokazateljima. To je samo nagoveštaj, plod tržišnih kretanja da smo krenuli putem oporavka, a ozbiljnija analiza mogla bi da potvrdi suprotno.

Nismo u pomenutom periodu zaustavili pad zaposlenosti, a to nam je glavni prioritet, nismo podigli privrednu aktivnost, standard građana, niti smo smanjili zaduženost, dodaje Momirović.

Sve su to, kaže on, ključna pitanja, tako da podatak o pozitivnom martovskom iskoraku je nebitan i sam po sebi ništa ne znači.

Priča o izlasku iz recesije za Milana Kneževića, predsednika Udruženja malih i srednjih preduzeća, takođe ne znači puno, jer smo, kako je rekao, pet godina zaredom imali pad BDP.

Uprkos rastu privrede u prvom tromesečju nismo uspeli da dostignemo nivo iz prošle godine u istom periodu. Siguran znak da smo na putu oporavka je povećanje broja zaposlenih radnika, smanjenog deficita i zaduženosti, a ovakvim načinom rukovođenja privredom nikada nećemo izaći iz krize, smatra on.

Dok se ne sprovedu suštinske reforme, koje se odlažu već dugi niz godina, i dalje će postojati mogućnost nastanka "grčkog scenarija" u punom intenzitetu. Zato je Srbiji neophodan aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom kao vrsta podrške u sprovođenju reformi u javnom sektoru. Bez "rezova" u javnom sektoru, srpska privreda, kako kažu u IZIT, ostaje u "komi" i veštački će se održavati u tom stanju sve dok bude bilo državne imovine na prodaju.

Kada je u pitanju inflacija, Saša Đogović procenjuje da će ona na kraju godine biti između sedam i 7,5 odsto, i dodaje da, ako poljoprivredni rod bude bar prosečan, ne bi trebalo da bude neočekivanog kretanja cena.