Srbija među rekorderima po sivoj ekonomiji u regionu

Siva ekonomija u Srbiji, prema poslednjim podacima, dostiže oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je za oko 15 odsto više nego u većini drugih zemalja regiona, pokazali su rezultati studije koju su sproveli USAID i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Siva ekonomija u Srbiji opala je sa 33,2 odsto u 2001. godini na 30,1 odsto BDP-a u 2010, rekao je jedan od autora studije i član FREN-a Saša Ranđelović i dodao da rezultati pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji opadala tokom perioda ekonomskog rasta, a da je potom od početka ekonomske krize ostala skoro nepromenjena.

Pročitajte i >>> Koliko siva ekonomija košta Evropu?

Od 11 zemalja regiona u periodu od 2000. do 2010. godine samo je Bugarska imala veći obim sive ekonomije od Srbije, posmatrano u procentu BDP-a, dok je Rumunija bila na približno istom nivou, naveo je on na predstavljanju studije pred poslanicima Skupštine Srbije. Ostvariv cilj za Srbiju bio bi da smanji sivu ekonomiju na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope u roku od tri do pet godina, a da na nivo EU dođe za sedam do 10 godina, rekao je Ranđelović napominjući da je u razvijenim zemljama siva ekonomija 15 do 16 odsto BDP-a.

Potencijalni dodatni javni prihodi koji bi se mogli ostvariti smanjenjem sive ekonomije u Srbiji procenjuju se na 0,8 do 1,1 odsto BDP-a u srednjem roku, odnosno na oko dva odsto u dugom roku, pokazali su rezultati studije. Prema rezultatima Ankete o uslovima poslovanja preduzeća, na osnovu mišljenja ispitanika o uključenosti sopstvenog preduzeća u sivu ekonomiju, oko 28 odsto privrednih subjekata u Srbiji bavi se sivom ekonomijom i to su preduzeća i preduzetnici koji imaju neformalno zaposlene ili koji plaćanja obavljaju gotovinski, rekao je Ranđelović.

Pokazalo se da su preduzetnici, mlade firme, privredni subjekti u građevinarstvu i oni sa sedištem u centralnoj Srbiji skloniji aktivnostima sive ekonomije od ostalih, napomenuo je on. Tako je učešće sive ekonomije u građevinarstvu 43 odsto, poljoprivredi 34 odsto, ugostiteljstvu i saobraćaju 33 odsto, rekao je Ranđelović i dodao da su preduzeća sa pet do 19 zaposlenih i ona sa 250 i više zaposlenih sklonija sivoj ekonomiji od drugih.

Radi svođenja sive ekonomije u prihvatljive okvire potrebno je sinhronizovano i brzo primeniti mere iz četiri oblasti – fiskalne politike, pre svega smanjenje fiskalnog opterećenja rada, iz domena tržišta rada, zatim mere za smanjenje gotovinskih plaćanja i podsticanje bezgotovinskog plaćanja, kao i za poboljšanje uslova poslovanja, istakao je on.

Predsednica skupštinskog Odbora za finansije Vesna Kovač istakla je da siva ekonomija razara supstancu svake države, a njeno suzbijanje uslov je da se određena zemlja legitimiše kao država vladavine prava. Ona je istakla da je u prethodnom periodu učinjen značajan napredak u jačanju finansijskog okvira zemlje i razvija se slobodno delovanje tržišnih snaga, ali su potrebni dalji napori za restrukturiranje privrede, jačanje konkurencije i unapređenje produktivnosti rada.

Pošto je na predstavljanju studije bilo svega desetak poslanika, upitana o tome, Kovač je rekla da je i sama bila iznenađena malim brojem poslanika, ali da se to može objasniti činjenicom da danas nema zasedanja, i da mnogi poslanici nisu iz Beograda.