Srpska privreda ranjiva na više frontova

PinterestFacebookTwitterShare

Evropska komisija i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) slažu se u oceni da je stanje u srpskoj privredi i dalje krhko, ali da već u ovoj godini sledi izvestan oporavak uz rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko dva odsto.

U najnovijim analizama EK i EBRD navode i da se izvestan porast veoma opale kupovne moći stanovništva može očekivati tek tokom iduće godine.

Komisija u Briselu navodi da je "nezaposlenost ključna briga" i navodi da bi zapošljavanje moglo da se stabilizuje u drugoj polovini ove, a da neznatno poraste iduće godine.

EK i EBRD, takođe, ukazuju na to da su skoro sve ekonomije jugoistočne i istočne Evrope i dalje u recesiji, kao Hrvatska, Slovenija, Mađarska, da je i rast turske privede i bruto domaćeg proizvoda osetno manji, dok Bosna i Hercegovina neznatno, a Crna Gora, Makedonija i Kosovo nešto više mogu očekivati i određeni privredni oporavak.

EBRD napominje da je to, uz domaće uzroke, i posledica krize u evrozoni i slabog rasta, pa i recesije u nekim članivama Evropske unije, što je pogodilo izvoz zemalja Zapadnog Balkana.

Ističe se i da usporeni rast Rusije i globalne potražnje neumitno utiče na dosad loše stanje privrede i mahom pad bruto domaćeg proizvoda na Zapadnom Balkanu.

EBRD naglašava da je "srpska privreda u ovom trenutku ranjiva na više frontova".

"Realni BDP je u Srbiji prošle godine pao za 1,7 odsto, na šta su uticali kriza u evrozoni (što je pogodilo izvoznu potražnju), kao i veoma slaba žetva zbog suše", ukazuje se u izveštaju banke iz Londona.

EBRD podvlači i da je inflacija u Srbiji "dvocifrena, mada je verovatno da će osetno pasti u drugoj polovini ove godine, dok je javni dug porastao na blizu 60 odsto BDP, što je daleko iznad granice od 45 odsto koju je postavila vlada".

U izveštaju EBRD se naglašava da je u Srbiji "bankarski sektor i dalje likvidan i razumno kapitalizovan, ali su loše plasirane
pozajmice najveći problem".

Ukazuje se, takođe, na to da Beogradu predstoje novi pregovori s Međunarodnim monetarnim fondom.

"Uprkos trenutnim ekonomskim teškoćama, verovatno je da će se rast vratiti tokom 2013, na temelju bolje poljoprivredne sezone, snažnog podstreka zahvaljujući izvozu automobila i obnovi proizvodnje čelika u najvećoj domaćoj železari", navodi EBRD.

Evropska komisija predočava da je "dotaknuto dno" zbog, u dobroj meri, pada privatne potrošnje četiri godine zaredom, a krajem prošle godine je došlo i do smanjenja investicija i javne potrošnje, a EBRD primećuje da je zbog krize u EU došlo i do smanjenja za Srbiju veoma važnih doznaka iz inostranstva.

"Ipak, posle koraka preduzetih u prvoj polovini ove godine, neto izvoz je zahvaljujući pokretanju rada fabrike za sklapanje automobila porastao za preko 30 odsto u evrima, uvozna stopa je osetno smanjena", napominje EK u prolećnoj analizi i dodaje da "bi to trebalo da bude pokretačka snaga blagog oporavka ove godine".

EK i EBRD ne predviđaju da bi brzo moglo doći do porasta investicija zbog "slabijeg od očekivanog oporavka evrozone i, štaviše, lošijeg od predviđanog porasta investicija".

Prema analizi EK, nezaposlenost u Srbiji će ostati veoma visoka, čak i ako dođe do izvesnog poboljšanja zaposlenosti zahvaljujući rastu privrede u kapitalnim sektorima, koji ne zapošljavaju veliku radnu snagu, "kao i predviđenoj restrukturaciji veoma neefikasnih društvenih preduzeća".

Izvršno telo EU navodi da i dalje "vlada neizvesnost" oko konsolidacije srpskog budžeta zato što "ne izgleda da će prošle jeseni preduzete mere za budžetsku konsolidaciju dovesti do smanjenja budžetskog deficita", zbog slabe domaće tražnje, rasta koji donosi male prihode i "odlaganja strukturnih reformi, što povećava pritisak na budžetske rashode" i "srednjoročno povećava dug".

Javni dug je, zaključuje se u analizi, u prošloj godini dostigao 59,3 odsto BDP.