Privreda Srbije i dalje u teškom stanju

PinterestFacebookTwitterShare

Privreda Srbije je u teškom stanju i neophodan je nastavak mera za njen oporavak i izlazak iz recesije, ocenili su učesnici okruglog stola o stanju u srpskoj privredi.

Državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Aleksandar Ljubić kazao je da su ohrabrujući podaci o rastu industrijske proizvodnje od 5,2 odsto i bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,9 odsto u prvom kvartalu 2013. godine.

"To je daleko od toga da smo izašli iz krize, ali pokazije da su mere Ministarstva finansija i privrede dale prve rezultate", rekao je on i dodao da Srbija mora da ima rast BDP od pet do sedam odsto godišsnje, nekoliko godina zaredom.

Ljubić je rekao da Srbija pokazuje prve znake izlaska iz krize, ali da za građane to još ne znači ništa, jer je, ne samo Srbija, već i Evropska unija u dubokoj krizi. 

Član Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i direktor "Bambija" Miroslav Miletić kazao je da na osnovu ekonomskih pokazatelja za prvo tromesečje ove godine postoje razlozi za optimizam.

"Imamo osnovu da budemo optimistični da će ova godina biti godina izlaska iz recesije", naveo je Miletić i dodao da je od 1982. godine, kada je on počeo da radi, stalna kriza u Srbiji, i da se stalno govori o "stezanju kaiša".

Miletić je ocenio da je kupovna moć u Srbiji četiri do šest puta manja od prosečne u Evropi i da je trenutno najveći problem srpske ekonomije visoka nezaposlenost.

"Još smo slabi i nedovoljno organizovani za nastup na mnogoljudnim tržištima", istakao je Miletić.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić rekao je na skupu da je prema analizi te asocijacije "situacija u srpskoj privredi šarenolika" i da neke privredne grane pokazuju blagi trend oporavka dok je u drugim situacija veoma teška.

"Neophodno je napraviti konsenzus u Vladi na koji način će se kontrolisati troškovi države jer je to u direktnoj vezi sa
rasterećenjem privrede", dodao je on.

Rajić je kazao da su neophodne reforme u penzijskom fondu (PIO) jer je to najveća stavka u rashodima budžeta, kao i poreske reforme kojima bi se rasteretila privreda.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kazao je da Srbija nije izašla i recesije, jer prema definiciji mora da beleži rast industrijske proizvodnje i BDP dva kvartala za redom, što se u Srbiji nije desilo. On je kazao da rastom industrijske proizvodnje od 5,2 odsto u prvom kvartalu još nije nadoknađen prošlogodišnji pad od 5,7 odsto.

Ekonomista Miroslav Zdravković kazao da je Srbija "u ekonomskoj depresiji" i da je "besmisleno reći da izlazi iz recesije".

"Kada bismo beležili godišnji rast BDP od po dva odsto izašli bismo iz krize 2059, a po tri odsto 2044. godine, a ako bismo imali rast kao Kina od 10 odsto izašli bismo iz depresije 2023. godine", istakao je on.

Zdravković je kazao da je upoređujući podatke od 1981. do 2011. godine da je u Srbiji imala sunovrat industrijske proizvodnje od 1989. do 1993. godine i da od tada 21 godinu stagnira.

Ekonomska depresija predstavlja pad BDP-a koji traje duže od 24 meseca.