Razičita tumačenja smanjenja javnog duga

Dok Ministarstvo saopštava da je javni dug smanjen za 309 miliona evra čime je njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) palo na 56,1 odsto, ekonomisti upozoravaju da se radi o manipulacijama, jer se učešće javnog duga u BDP meri na pogrešan način, piše Politika.

Sve više se zadužujemo, ali nam je zato sve manji javni dug. Zvuči kontradiktorno, ali čini se da je tako. Bar prema tumačenju Ministarstva finansija. Oni su, naime, za vikend saopštili da je javni dug u aprilu iznosio 19,08 milijardi evra i smanjen je za 309 miliona evra. Kao rezultat razduživanja države, učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) palo je na 56,1 odsto.

Podsećanja radi, pre mesec dana dug je bio 19,39 milijardi evra, što je tada bilo 57,7 odsto BDP. Zenit zaduživanja, mereno prema učešću u BDP, dostignut je krajem prošle godine kada je taj odnos bio 61,5 odsto, a ukupna zaduženost države je bila 17,6 milijardi evra. Poslednjeg dana 2011. godine, prema zvaničnim podacima dug je iznosio 14,7 milijardi evra, što je iznosilo 48,7 odsto svega onoga što je u državi stvoreno te godine. Bilo koje vreme da se uzme za presek stanja jasno je da je javnu dug znatno iznad granice utvrđene zakonom od 45 odsto BDP i da brzo raste.
I na prvi pogled je jasno da se država za godinu i četiri meseca zadužila 4,3 milijarde evra.

Poslednje ocene Ministarstva finansija zapravo potcenjuju učešće javnog duga u BDP zato se moraju primiti s rezervom, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić.

Kod nas se učešće javnog duga u BDP meri na pogrešan način koji je različit od međunarodne metodologije koja podrazumeva da se u obzir uzme ostvareni BDP u prethodna četiri kvartala. U ovom trenutku to bi značilo da se računa BDP iz prvog kvartala ove godine i iz poslednja tri prošle godine. Suprotno tome domaća metodologija uključuje u BDP i budući rast koji se ne mora dogoditi. Računica Ministarstva finansija je izvedena na osnovu projekcije za prvi kvartal i naredna tri. Po ovoj metodologiji javni dug se poredi sa većim, a ne ostvarenim BDP. U ovom slučaju se, na primer, računa planirana inflacija koja može ali i ne mora da bude tolika. Samo na kraju godine se, po domaćoj metodologiji, dobija tačna slika i tada se domaći i strani načini izračunavanja po rezultatu poklapaju – objašnjava Arsić.

On podseća da je početkom prošle godine Fiskalni savet predložio prelazak na međunarodnu metodologiju, ali to nije učinjeno jer je ocenjeno da bi se takav potez okarakterisao kao „štelovanje” pred izbore. 

Po Arsiću, i saopštenje Ministarstva finansija o tome da smo izašli iz recesije čista je manipulacija.

Statistički, nismo izašli iz recesije, jer po međunarodnim konvencijama potrebno je da BDP raste uzastopno u dva kvartala da bi se tako nešto moglo reći, a mi imamo rast samo u jednom kvartalu. Izvesno je da će ga biti i u drugom, ali to nije dovoljno da se utiče na osnovni problem – pad nezaposlenosti. Samo u nekoliko sektora, automobilskom, hemijskom i poljoprivrednom, zaposlenost raste, a ostali su u recesiji. To što će „Fijat” zaposliti 4.000 ljudi na ukupnu zaposlenost ne znači mnogo, kaže ovaj stručnjak.

Ministarstvo finansija saopštilo je da se Srbija u aprilu razdužila prvenstveno zahvaljujući prevremenoj otplati polovine duga prema Londonskom klubu poverilaca, čime je izvršena jedna od najboljih operacija restruktuiranja državnog duga još od 2006, kada je, takođe na inicijativu ministra Mlađana Dinkića, prevremeno otplaćen veliki deo duga prema Svetskoj banci.

Do razduživanja u aprilu došlo je i na domaćem finansijskom tržištu, gde je otplaćeno 39 milijardi dinara duga po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti. Razduživanje Srbije doprinelo je daljem padu kamatnih stopa i rastu poverenja u državne obveznice, kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu kapitala.

Urednik sajta makroekonomija.org Miroslav Zdravković ima izvesnu dozu podozrenja kada su u pitanju kamate kod zajmova Londonskog kluba i da one, po njegovom mišljenju, nisu najviše.

Na domaćem tržištu zaduženi smo 270 milijardi dinara po kamatama koje su dva i tri puta veće od pomenutih. U svakom slučaju zaduživanje je u bliskoj prošlosti bilo veliko, a cenu ćemo platiti u godinama koje dolaze, kaže Zdravković.

On podseća da je sadašnja vlada povećala dug za 3,9 milijardi evra u 250 dana trajanja, što je dnevni porast od 15,67 miliona evra ili po 181 evro u sekundi. Pošto se u nepunih godinu dana trajanja približila četvorogodišnjoj vrednosti rasta duga, ukoliko bi trajala 1.470 dana, i nastavila da se zadužuje istim tempom, javni dug bi bio povećan za 23 milijarde evra, na iznos od 38,5 milijardi evra na isteku mandata, navodi Zdravković.