INTERVJU – Alenka Bratušek, premijer Slovenije: Sloveniji ne treba strana pomoć

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BizLife

     Predstavljajući ciljeve nove vlade, Alenka Bratušek, prva žena premijer u istoriji Slovenije je rekla da je prioritet njene vlade da ne doživi grčki scenario. U kojoj meri je ozbiljna ekonomska situacija u Sloveniji govori i činjenica da je Evropska komisija mišljenja da Španija i Slovenija predstavljaju trenutno najveći rizik u evrozoni. Da li Slovenija ima plan za izlazak iz krize, da li to može da uradi sama, kakvi su njeni odnosi sa susedima i zemljama u region eksluzivno u intervjuu za BIZLife govori Alenka Bratušek, premijer Slovenije.

● Kao i druge države Evropske unije, i Slovenija se sreće sa krizom u ekonomskom i bankarskom sektoru. Koji su najveći izazovi sa kojima se vaša država suočava i da li ćete poteškoće moći da rešite sami?

      – Slovenija zaista nije usamljeno ostrvo, ali se, kao i druge evropske države, suočava sa ekonomskom i finansijskom krizom. Neophodno je da što pre popravimo bankarski sektor i da se pobrinemo da on ponovo počne da obavlja svoju osnovnu funkciju, a to je kreditiranje zdravih ekonomskih preduzeća. Naravno da znam da reči nisu dovoljne. Samo delima ćemo ubediti finansijska tržišta i evropske institucije da nam nije potrebna strana pomoć. Još jednom moram da naglasim da su nas u prošlosti potpuno neopravdano poredili sa Kiprom. Naš bankarski sector je znatno manji od kiparskog, a i po nekim makroekonomskim pokazateljima smo u boljoj situaciji nego Kipar. Istina je da su prognoze za Sloveniju loše, ali ako nam uspe da pravim postupcima to promenimo, na dobrom smo putu.

● Sami napominjete da je slovenački proračun u nezavidnoj situaciji. Uprkos tome što ste se uspešno zadužili, kamate su bile visoke. Ima li alternative međunarodnoj pomoći Trojke?

– Naravno. Mislim da je, kako za Evropsku uniju, tako i za njene države članice, bolje da Slovenija svoje poteškoće reši sama. Alternativa Trojki su dobro pripremljeni i izvedeni postupci za sanaciju bankarskog sektora i ponovno obnavljanje ekonomije.

● Posle dugogodišnjeg spora sa Hrvatskom, slovenački parlament je jednoglasno podržao ulazak Hrvatske u EU. Šta se menja u odnosima dveju zemalja, naročito nakon ulaska Hrvatske u EU?

     – Zajedno sa našim susedom smo već prešli značajan istorijski put. Sigurni smo da ćemo u budućnost sa sobom poneti sve pozitivne elemente dasadašnjeg suživota, susedstva i kulturne blizine i da ćemo ih i dalje razvijati.

     Predstojeće članstvo Hrvatske je u svakom pogledu i u interesu Slovenije. Ona je jedina susedna država Slovenije koja još uvek nije članica EU. Hrvatska je među najvažnijim trgovinskim partnerima Slovenije i najznačajnija destinacija za slovenačke investiture i zato će njeno članstvo u EU, u ekonomskom smislu, zasigurno uticati na jačanje saradnje između dve države. Ulaskom Hrvatske u EU doći će do izražaja povezanost i međusobna zavisnost naših dveju ekonomija.

     Ekonomska saradnja će ojačati zbog uzajamnih koristi dveju ekonomija. Pojaviće se i dodatne mogućnosti za intenziviranje saradnje Slovenije i Hrvatske i na području prekogranične saradnje, na primer, mogućnost zajedničkog crpljenja EU sredstava, kao i u okviru različitih regionalnih inicijativa.

     Ovaj uticaj će se svakako osetiti i u sferi međuljudskih odnosa, na područjima obrazovanja, culture i nauke.

Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju magazina BizLife

Foto: BizLife