Srpska birokratija tera Hollywood

PinterestFacebookTwitterShare

U razvijenim zemljama u proseku potrebno do osam dana za dobijanje dozvole za snimanje filma na javnoj lokaciji, a u Srbiji taj proces može da traje i nekoliko nedelja. Od stranih filmskih produkcija zemlje regiona zarade 50 miliona evra godišnje, koliko Srbija zaradi za četiri godine.

Zbog glomaznih i nejasnih procedura, godišnje gubimo desetine miliona evra investicija stranih filmskih produkcija, a upućeni kažu da bi stranci češće snimali kod nas kada bismo im, poput komšija, vraćali petinu uloženog novca.

Kada stranci snimaju u Srbiji, sve je kao na filmu. Ostavljaju nam milione dolara za lokacije, opremu, automobile, benzin, smeštaj, hranu. Zapošljavaju domaće filmadžije, statiste, asistente, vozače.

Gerard Butler, Rachel Weisz, Adrien Brody, Pierce Brosnan, Ralph Fiennes…sve same holivudske zvezde koje su odigrale svoje uloge u Srbiji.

Glumac Rejf Fajns, ikona "Šindlerove liste" ili "Engleskog pacijenta", kaže da postoji duh Beograda koji voli i da postoji istorija u kamenu.

"Videli smo neverovatne promene vremena za tri meseca koliko smo ovde. Od dubokog snega do divnih sunčanih dana. Svega ima ovde", kaže snimatelj Barry Ackroyd.

Razlog što naše lokacije ređe biraju leži u tome što producentima ne vraćamo 20 odsto uloženog novca, što je praksa u okruženju. Nacrt Uredbe o takvoj vrsti stimulansa postoji, ali već godinu dana čeka odobrenje Vlade.

"Po našoj nekoj evidenciji za poslednje četiri godine bilo je još potencijalnih 300 miliona evra investicija kroz ovakve projekte i većina njih je propala isključivo zbog podsticaja", kaže Ana Ilić iz Srpske filmske asocijacije.

Od finansijskih podsticaja za strane filmadžije korist bi imala i domaća kinematografija.

Dejan Karaklajić iz Filmskog centra Srbije kaže da je ideja centra da se tri odsto, od novca koji se njima vraća od 20 odsto, ide da oni ostavljaju za srpsku inematografiju, čime bi mogli da finansiramo dobar deo naše proizvodnje.

I bez Vladine Uredbe, deset srpskih opština potrudilo se da privuče investicije stranih produkcija.

Te opštine sada imaju ili jednu osobu ili celo odeljenje kojem se obraća filmska industrija. Takođe imaju napravljenu bazu lokacija koje su raspoložive za snimanje i uspostavile su jasne rokove za koliko će izdati dozvole, kao i cenovnike, kaže Ivan Radak iz NALED.

Čini se da je to što smo upravo propustili priliku za snimanje blokbastera "Umri muški", čiji je budžet 97 miliona evra, dovoljan razlog da se o podsticajima za strane producente bolje razmisli.