Prehrambena industrija u rukama stranaca

Najveći broj proizvođača slatkiša i mlekara u vlasništvu inostranih kupaca, koji su se otimali oko srpske prehrambene industrije i ona je vrlo brzo privatizovana.

Industrija hrane u Srbiji opstaje uprkos brojnim preprekama. Čini više od 30 odsto ukupne prerađivačke industrije Srbije i godišnje plasira na strana tržišta namirnice u vrednosti od oko milijardu evra. Jedna je od malobrojnih grana sa pozitivnim spoljnotrgovinskim saldom, izvoz je za 515 miliona evra veći od uvoza. S druge strane, gotovo 90 odsto prehrambene industrije je u rukama stranih kompanija.

Sekretar Udruženja za agrar Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže za „Novosti“ da industrija hrane u Srbiji još može da se nosi sa ogromnom konkurencijom.

Srpska prehrambena industrija ukupno zapošljava oko 65.000 radnika ili 20 odsto u prerađivačkoj branši, a takva je situacija bila je i pre početka ekonomske krize, naglašava Prostran.

Velike su, međutim, promene u odnosu na period od pre 15 i 20 godina, kada je radilo duplo više uljara, šećerana, a sada je aktivno po nekoliko. Registrovano je oko 4.500 malih, srednjih i velikih kompanija koje sa bave prehrambenom delatnošću. Broj kompanija i broj zaposlenih identični su onom iz perioda od 2008.

Srpska prehrambena industrija je i tehnološki u dosta dobrom stanju, jer su novi vlasnici, mahom inostrane kompanije, obnavljali i modernizovali pogone.

Zanimljiva strancima, naša prehrambena industrija je vrlo brzo privatizovana, posebno onaj „zdravi“ deo, kaže Prostran.

Industrija šećera uglavnom je u stranim je rukama, kao i najveći deo konditora, „Štark“ i „Bambi Banat“, takođe. Domaći su ostali „Pionir“ i „Banini“. I mlekare su takođe u okviru stranog kapitala. „Imlek“, Subotička, Zrenjaninska, Somborska, u Kragujevačka, sve su u rukama straih kompanija, a domaća je ostala Šabačka mlekara. U uljarama pola je domaćeg, a polovina stranog kapitala. Klanice su nam možda najlošije prošle u tom periodu privatizacije. Deo kapaciteta mesne industrije najmanje je iskorišćen. Ima puno prostora i za industrijsku preradu kukuruza, a treba više ulagati u preradu voća i povrća, tu su naše velike šanse.

Prehrambena industrija ima svoje oscilacije u proizvodnji, ali to je opet uticaj tržišta i ipak opstaje uprkos brojnim teškoćama.
Izvozimo 50 odsto u zemlje Evropske unije, a ostalo u druge zemlje u okruženju, objašnjava Prostran.

Mislim da je domaća prehrambena industrija relativno spremna za konkurentsku utakmicu koja nam sledi, zaključuje prostran u izjavi za Novosti.