Penali za kašnjenja u otplati rata

Iako, prema satistici, čak 14.000 poslodavaca u Srbiji ne isplaćuje zaradu na vreme, građani se trude da svoje obaveze prema bankama regulišu, želeći da izbegnu penale zbog kašnjenja koji za zajam u dinarima iznose skoro 20 odsto.

Prema rečima bankara, njihovi klijenti koji dođu u situaciju da ne mogu da plate obavezu ne ignorišu problem, već traže način da im se dug prolongira ili samo da plaćaju kamatu, a posle godinu do dve i glavnicu.

Zakon o zateznoj kamati stupio je na snagu krajem prošle godine, a njime je ukinut model obračuna kamate na kamatu, što je ranije bio slučaj i što je one što kasne dovodio u nezavidnu situaciju.

Banka obračunava zateznu kamatu u skladu s tim zakonom, kaže za Blic član Izvršnog odbora Komercijalne banke Slavica Đorđević.

Konkretno, to znači da na potraživanja u dinarima banka primenjuje trenutnu visinu referentne kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS) koja iznosi 11,25 odsto godišnje, uvećano za osam procentnih poena na iznos potraživanja.

Zaduženja vezana za evro građani izmiruju u dinarskoj protivvrenosti po srednjem kursu na dan uplate, a u iznosu kamatne stope od 0,5 odsto koju primenjuje Evropska centralna banka uvećanu za osam procentnih poena, kaže Đorđević.

Zakon dozvoljava da u slučaju da kada je cena kredita iskazana kroz nominalnu kamatnu stopu manja od zatezne kamate, banka tu kamatnu stopu može da obračunava za penale zbog kašnjenja. To je slučaj u Eurobanci gde su za kredite, kartice i dozvoljeni minus zatezne kamate iste kao i nominalne.

Na taj način, banka sebe štiti da ne dođe u apsurdnu situaciju prema dužniku da mu je manja cena kad kasni u izmirivanju obaveza nego kad redovno plaća.

Osim što ne žele da plaćaju penale, blagovremenim izmirivanjem dugovanja klijenti hoće da izbegnu i negativan izveštaj Kreditnog biroa, koji banke zahtevaju prilikom svakog odobravanja kredita, kreditne kartice ili dozvoljenog minusa.