Trgovcima nikad dosta

Trgovci u Srbiji su na vrhu po visini marže, koja prosečno iznosi 23 odsto, a njihov "kolač", kažu potrošači, često je vredniji od proizvođačke cene.

Razlike u cenama istih proizvoda pokazuje da od proizvođača do rafa cena "oteža" prosečno 23 odsto, najmanje šest puta više nego u evropskim trgovinskim kućama.

 

Dok je njihovim kolegama svuda na planeti dovoljna marža od desetak odsto, u našoj zemlji profit trgovaca na pojedinim artiklima iznosi čak 150 odsto. Njihove apetite proteklih godina zauzdava jedino besparica većine potrošača u Srbiji.

 

Trgovačke marže u našoj zemlji i inostranstvu razlikuju se kod gotovo svih proizvoda. Najviše, ipak, bole zarade prodavaca na ceni hrane. Istraživanja pokazuju da su marže čak i kod osnovnih namirnica višestruko veće.

 

Na ceni brašna pojedini trgovinski lanci zarađuju i do 55 odsto, razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni šećera iznosi do 35 odsto, a jestivog ulja do 33 odsto. Kod mleka je taj raspon često oko 20 odsto.

 

Trgovci u Crnoj Gori imaju marže od 20 do 30 odsto. U Sloveniji su prosečno 23 odsto, ali ju Republici Srpskoj samo osam odsto.

 

Istovremeno, veliki svetski trgovinski lanci zadovoljni su znatno manjim delom "kolača". Francuski "Karfur" koji godišnje ima obrt veći od 120 milijardi dolara, zarađuje prosečno 0,5 odsto na razlici u ceni.

 

Kroz račune američke kompanije "Volmart" godišnje prođe oko 400 milijarde dolara, a marža im je 3,6 odsto. Engleski "Tesko" tokom godine "obrne" više od 90 milijardi dolara, iako im zarada prosečno iznosi 4,1 odsto.

 

Potrošači ističu da je velika sloboda trgovaca u formiranju svojih cena posledica nedostatka konkurencije, ali i da na cene utiču i skupa i neefikasna država, korupcija, monopoli, skupa domaća proizvodnja…