Američke kompanije traže pravo da izvoze naftu

Američke naftne kompanije žele da posle 40 godina ponovo dobiju pravo da izvoze sirovu naftu, iako SAD još troše mnogo više nafte nego što proizvode.

Iznenađujući skok domaće proizvodnje lake nafte koju strane rafinerije traže, izazvao je jačanje poziva za ukidanje restrikcije izvoza koja je na snazi od arapskog naftnog embarga 1973. godine. Tada je nestašica nafte obogaljila privredu što je i dovelo do zakona o zabrani izvoza bez posebne dozvole.

"Već 40 godina energetska politika se oblikuje na osnovu tog iskustva iz 1970-ih godina", kaže Daniel Yergin, istoričar energetike, pisac i potpredsednik firme za istraživanje i analizu IHS. "Ali svet se promenio. Ni naša logistika, ni naše razmišljanje nisu uhvatili korak s dramatičnim promenama u Severnoj Americi".

Skeptici brinu da bi ukidanje zabrane dovelo do poskupljnja benzina i smanjenja energetske bezbednosti. Ekonomisti i analitičari tvrde međutim da bi ukidanje zabrane imalo malo ili nimalo uticaja na cene, uglavnom jer SAD već izvoze rekordne količine benzina i dizela koje nisu ograničene.

Neki stručnjaci kažu da omogućavanje izvoza sirove nafte zapravo može poboljšati energetsku bezbednost podsticanjem rasta domaće proizvodnje.

Glavne naftne kompanije – Exxon Mobil i ConocoPhillips, zajedno s Američkim institutom za naftu, i grupama lobista, najveći su zagovornici okončavanja zabrane.

U utorak, senator sa Aljaske Lisa Murkowski objavila je rad o izvozu energenata u kojem opisuje zakone SAD o izvozu kao ’zastarele’ i poziva predsednika Baracka Obamu i Senat da dozvole izvoz sirove nafte. Krajem prošle godine, sekretar za energetiku Ernest Moniz je rekao da je možda vreme da se preispitaju zakoni o izvozu.

Ali, ublažavanje ograničenja će biti politički teško u izbornoj godini. U nedavnom pismu Obami, senator iz Nju Džersija Robert Menendes je izneo argument koji bi mogao da odrekne među biračima: "Sirova nafta koja se proizvodi u SAD, treba tu i da se koriste za smanjenje cena, a ne da se šalje na drugu stranu sveta".

Ekološke grupe imaju svoje razloge za brigu, uglavnom zato što bi dopuštanje američkim kompanijama da izvoze sirovu naftu da bi postigle višu cenu, dovelo do toga da se proizvođači ohrabre da koriste skupu, ekološki štetnu tehniku da bi došli do nafte.

Pre svega u Severnoj Dakoti i Teksasu, SAD proizvode više sirove nafte nego ikada u poslednjih 25 godina, a vlada predviđa da će proizvodnja 2016. godine dostići svoj vrhunac iz 1970. od 9,6 miliona barela dnevno.

To još nije ni približno onoliko koliko se troši: SAD i dalje uvoze u proseku 7,5 miliona barela sirove nafte dnevno, više nego bilo koja druga zemlja, osim Kine.

Cene nafte u SAD su niže od svetskih bar za 10 dolara po barelu. Strane rafinerije bi platile i punu cenu za američku laku naftu ako bi američki proizvođači imali dozvolu da im je prodaju.

Pošto izvoz benzina i dizela nije zabranjen, cena goriva za američke potrošače se utvrđuje u skladu sa svetskim tržištem, uprkos tome što taj kriterijum ne važi za cenu domaće sirove nafte. Američke rafinerije u potpunosti koriste tu prednost. One su prošle godine, do oktobra, izvozile po rekordnih 2,7 miliona barela goriva prosečno dnevno, te su naftni derivati postali glavni izvozni proizvod SAD.

Američki proizvođači nafte kažu da bi omogućavanje izvoza sirove bi podstaklo razvoj američkih izvora, stvorilo više radnih mesta i povećalo energetsku sigurnost zemlje.