Suva zima ugrožava žetvu

PinterestFacebookTwitterShare

Zbog nedovoljno padavina protekle zime ozbiljno ugroženi prinosi pšenice, ječma i ovsa, a agronomi strahuju da će žetva ove godine biti skromna.

Suva zemlja može ozbiljno da ugrozi prinos ozimih useva, a ukoliko april i maj ne budu kišoviti, žetva će biti skromna. Zbog izuzetno suve zime neophodno je da padne bar od 50 do 100 litara vode po metru kvadratnom.

Rezerve vlage u zemljištu su već nekoliko godina kritični, jer smo imali tri ozbiljne sušne godine (poslednja 2012). Zemlja je na dubini od 35 santimetara suva kao beton.

Bilo je suvih meseci, ali da čitava zima bude bez kiše i snega ne pamti se u poslednjih 50 godina, kaže agronom iz Poljoprivredno-stručne službe u Kragujevcu, Dobrivoje Popović.

Svaka kap kiše je dobrodošla, a najpotrebnija je u aprilu, maju ili početkom juna. Ukoliko ne bude dovoljno padavina posledice mogu biti ozbiljno na prinos.

Posledica suše je slabo stablo. Bukvalno je svako zrno niklo i bokorenje je visokog stepena, pa su usevi na mnogim mestima neishranjeni i sa šturim zrnom. Poseban problem je što su biljke sklone svim mogućim bolestima.

Dobrom prinosu mogu da se nadaju samo oni koji imaju kvalitetnu zemlju koja može da iznese biljku sa manje vlage, kao i oni koji su na vreme prehranili i zaštitili biljku. Ko je sve odradio po pravilu službe, imaće prosečan prinos.

Moramo da našim uslovima prilagodimo setvenu strukturu, odaberemo biljne vrste koje nama odgovaraju i treba odlučiti kada sejati i u kojim atarima, objašnjava Popović.

Setvena struktura je već, bar za trećinu, promenjena u odnosu na prošlu godinu. Hibridi i sorte moraju da se menjaju, kao i da se biraju odgovarajući atari i vegetacioni periodi.

Mi sada moramo da biramo biljke koje imaju vegetacioni period dugog dana, od septembra do juna, a da izbegavamo biljke „kratkog dana“.