Ruski gas – jedna zemlja, jedna cena

PinterestFacebookTwitterShare

Izvozna cena ruskih energenata razilikuje se od zemlje do zemlje, a od toga koliko kupac gasa ili nafte mora da plati Moskvi, pored ekonomskih preduslova, u mnogome zavisi i od političkih odnosa zemlje kupca i Rusije. Ukrajina plaća tri puta više od Belorusije, a među "povlašćenima" je i Srbija.

Više od 20 evropskih zemalja trenutno u priličnoj meri zavisi od uvoza ruske nafte i gasa. Podaci britanske Agencije za informisanje o energetici pokazuju da Evropa tri četvrtine od ukupno uvezene nafte nabavlja od Rusije, kao i 76 odsto gasa, a Nemačka je najveći kupac ta dva energenta.

Na cenu ruske nafte i gasa utiče više različitih momenata, između ostalog i to da li države imaju prijateljski ili neki drugi status za strateškim sirovinama daleko nabogatiju zemlju na svetu.

Gas je roba čija cena uvek podrazumeva dogovor dve strane, odnosno kupca i prodavca, kazao je Tanjugu generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić i dodao da je cena gasa uvek poslovna tajna, kao i da zavisi od kupljene količine.

Pored toga, na cenu utiče i to da li država koja kupuje gas ima udela u vlasništvu kompanije koja ga prodaje, naveo je Vuletić, dodavši da se u tom slučaju postiže manja cena, te da među faktorima koji utiču na cenu gasa značajnu ulogu imaju i politički odnosi između zemalja.

Konkretan primer kako politički odnosi direktno utiču na cenu energenata su Belorusija i Ukrajina. Prva već više od dve decenije dobija gas i naftu iz Rusije po povlašćenoj tarifi, dok će druga, nakon naglog zaokreta Kijeva od Moskve prema EU i SAD, sada morati da plaća "tržišnu cenu".

Belorusija dobija ruski gas po ceni od okoo 140 do 146 dolara za hiljadu kubika, dok će ukrajinska gasna kompanija Naftogas morati da plaća istu količinu gasa po tri puta većoj ceni nego beloruski kupci.

Analitičari u Moskvi ističu da je "jako povlašćenu" cenu ruskog gasa Minsk delom dobio i tako što je Rusiji prodao većinski paket akcija u beloruskoj državnoj gasnoj kompaniji, u čijem vlasnštvu se nalaze i svi veliki cevovodi kojima se ruski gas doprema do evropskih kupaca.

Privremeno rukovodstvo u Kijevu već je, inače, saopštilo da u ovoj godini Ukrajina namerava da uveze 27 do 33 milijarde kubika gasa, ali da po novom cenovniku uopšte nije u stanju da plati taj energent poreklom iz Rusije.

Ukrajina trenutno duguje Rusiji za gas više od 2,2 milijarde dolara i zato grozničavo pokušava da obezbedi nedostajuće količine, a reč je za početak o desetak milijardi kubika, "reverzibilnim" importom iz Slovačke i Mađarske, iako obe te članice EU dobijaju gas od Rusije i to cevovodima kroz ukrajinsku teritoriju.

Slovačka se u principu složila da se takav aranžman sa Ukrajinom napravi, ali zahteva garancije da će Kijev preuzetu robu i platiti. Rusija je već stavila prigovor na mogućnost takvog aranžmana, tvrdeći da je protivan postojećem energetskom ugovoru između Bratislave i Moskve.

Bugarska, koja je bezmalo sto odsto zavisna od ruskog gasa, a u velikoj meri i nafte, uspeva, naročito posle sporazuma o gasovodu Južni tok, da od Rusije dobije popuste na cenu nafte i gasa, ali široj javnosti nisu poznati najvažniji detalji tih i nekih drugih energetskih aranžmana.

Srbija, koja bi uz Bugarsku trebalo da bude vrlo važna karika u projektu Južni tok, prošle godine je uspela da dobije popust na cenu ruskog gasa koji sada naše preduzeće Srbijagas plaća oko 370 dolara za hiljadu kubika.

Ruski gasni gigant Gazprom je, inače, prošle godine uvećao izvoz gasa u Evropu, u poređenju sa 2012. godinom, na 139,32 milijarde kubika, ili za blizu 24 odsto, dok je isporuka nafte porasla na više od 170 miliona tona.

Moskva će, kako je najavljeno od strane zvaničnika, nastaviti i dalje da kupce snabdeva dovoljnim količinama nafte i gasa po "realnim, tržišnim cenama" koje ipak neće važiti za Belorusiju i neke druge zemlje iz "bliskog okruženja", kao i one koje imaju status strateškog partnera Rusije.