U Kini najgora suša za 60 godina

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta/AP

Kukuruz je porastao samo na polovinu normalne visine u Unutrašnjoj Mongoliji ove godine, dok severna Kina trpi posledice najgore suše za 60 godina.

Podzemna voda je pre samo nekoliko godina bila na 20 metara ispod površine tla, a sada je na čak 80 metara, te usevi i povrće propadaju, a trava se osušila.

Posle sezone rekordne suše širom Kine, nivo podzemnih voda je na istorijski najnižem noivou na severoistoku i u centralnim delovima Kine gde žive stotine miliona ljudi. Jezera su suva u poljoprivrednoj provinciji Henan, te je grad Pingdingšan zatvorio perionice za automobile i javna kupatila, a koristi se i voda iz bara.

Poljoprivrednici i uvek žedna industrija se bore s dugoročnom nestašicom vode jer je presušilo više od polovine od 50.000 reka u Kini i stotine gradova su zvanično u "ozbiljnoj oskudici" vode.

Pola milijardi Kineza živi u nekoliko provincija, uglavnom na severoistoku, gde termoelektrane na ugalj, livnice i druga industrija gutaju vodu iz već polupraznih jezera i drugih izvorišta.

Rasprostranjena hemijska industrija i drugo zagadjenje kontaminirali su 60 odsto podzemnih voda.

Klima u Kini se zagreva, naročito na gusto naseljenom severoistoku gde je sve manje kiše, ukazala je medjunarodna studija još 2011.godine. S druge strane, na jugu Kine kiša pada koncentrisano, u "kraćim rafalima", te je i tamo teže predvideti koliko će biti vode.

Tako, po glavi stanovnika, vode u Pekingu i Šangaju i okolnim provincijama, sada ima kao u suvim bliskoistočnim zemljama – Izraelu i Jordanu, rekao je Feng Hu, analitičar iz hongkonške istraživačke grupe "Vodni rizik u Kini" (China Water Risk). Poredjenja radi, prosečno domaćinstvo u SAD ima skoro pet puta više vode nego kinesko.

"Ako nastavimo s našim modelom poslovanja, potražnja će do 2030.godine premašiti snabdevanje", rekao je Feng na predavanju u Pekingu prošlog meseca. "Kriza zbog nestašice vode je realna opasnost".

Kineski poljoprivrednici su ove godine zbog suše već izgubili 1,2 dolara milijarde prihoda, a Kina je usporila planove za podzemnu eksploataciju gasa, dok nestašica vode pogadja i glavni izvor energije u Kini – proizvodnju uglja koja zahteva velike količine vode za vadjenje i korišćenje u termocentralama.

Jaka kiše protekle nedelje smanjila je donekle nestašicu vode u centralnoj Kini, ali gradovi u kojima su slavine jedva radile, sada su poplavljeni. Ali polja su i dalje suva, posebno u Unutrašnjoj Mongoliji i drugim severnim regionima.

U odgovoru na nestašicu vode, kineske vlasti su pozvale na veći uvoz namirnica za čiju je proizvodnju potrebno mnogo vode, kao što su žitarice i biljno ulje.

Mnogo se očekuje i od više od 2.400 kilometara kanala koji se grade od reka na jugu ka suvom severu Kine, a jedan ide i ka Pekingu. Bez kanala, Peking ima dovoljno vode za samo 15 miliona ljudi, dok sada tamo živi 20 miliona.

Kineske vlasti tek treba da podstaknu smanjenje potrošnje vode, verovatno ukidanjem subvencionisanja cene koje sada važi za sve korisnike – od domaćinstava, preko poljorpivrede, do industrije.

Prosečna cena vode za domaćinstva u Pekingu, na primer, jedva je petina cene u Njujorku.

I mada je potrošnje vode po glavi stanovnika Kine i dalje ispod svetskog proseka, ona raste s jačanjem privrede. Industrija i poljoprivreda odnose 85 odsto potrošnje vode u Kini.

Ipak, kanali neće pomoći poljoprivrednicima u udaljenim regionima kao što su daleko zapadni Ksinjang i Unutrašnja Mongolija, gde je suša najteža, jer vlada Kine i dalje stimuliše industriju zavisnu od vode, kao što su vadjenje uglja i termocentrale, te su poljoprivrednici u sve tezem položaju.

U okrugu Heksingten, u Unutrašnja Mongolija, ljudi kažu da već vide radikalne promene klime: prošle zime nije bilo većeg snega koji bi napunio reke i podzemne vode, a proleće i leto suj bili sušni.

Tamošnji poljoprivrednici se pitaju koliko će još moći da prežive.

Foto: Beta/AP