Njive rodile i za izvoz, ali ratarima `previše`

PinterestFacebookTwitterShare

Rod kukuruza ove godine beleži rekord sa gotovo 8,5 miliona tona, solidno su poneli pšenica sa 2,3 miliona tona, a i suncokret, soja i šećerna repa. Rodilo dovoljno i za Srbiju i za izvoz, ali i da "guši" ratare.

Ipak, dobrom rodu ratari se ne raduju. Smatraju, čak, da bolje prođu kada godina "izda". Cene njihovih proizvoda su, objašnjavaju, u rodnim godinama suviše niske, tako da se ove godine pšenica, iako joj sada cena raste, u žetvi prodavala za najviše 18 dinara.

Kukuruz se, kad se odbije sušenje, neophodno ove godine zbog više vlage, prodaje po 12 dinara za kilogram, a cena suncokreta i soje na sličnom je nivou kao i lani. U međuvremenu su, kako kažu, poskupeli gorivo, đubrivo, a i seme, pa, praktično, sa svakom kulturom rade sa gubitkom.

Očekivalo bi se da su se padu cena ratarskih proizvoda obradovali stočari. Ni oni, međutim, nemaju razloga za zadovoljstvo, jer ni njihove otkupne cene ne pokrivaju troškove proizvodnje. Zadovoljni, samim tim, slažu se ratari i stočari, mogu da budu samo posrednici i otkupljivači.

Naš narod kaže "Ni u suši gladi, ni u kiši roda" i to se i ovog puta pokazalo kao istinito, priča ratar iz Zmajeva Žarko Kobilarov. Prinosi jesu solidni, ali, cene su nas "ubile".

Kobilarov, takođe, navodi da je cena pšenice poslednjih dana porasla i da bi to moglo da donese dobit ratarima, ali, oni pšenicu nisu mogli da zadrže. Većina je žito prodala, tako da se sada zaradi raduju samo posrednici. A kako i ne bi prodali žito i došli do prvih para, kad su se zadužili sa deviznom klauzulom, i sa kamatom i do 10 odsto.

Rod poljoprivrednih prozvoda, kako ocenjuje sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin, dovoljan je za potrebe Srbije a i za izvoz, ali, ratari teško mogu da budu zadovoljni. Najdrastičniju situaciju imali smo sa pšenicom, ističe Bugarin.

Cena je dugo bila niska, tako da se ratari nisu odlučivali za novu setvu ove najvažnije žitarice. Sada je cena porasla, i počeli su da seju, ali, optimalni rokovi su uveliko prošli, tako da će nam rod, samim tim, u startu biti smanjen.

Stočar iz Vrbasa Miroslav Katić, koji vodi farmu muznih krava rase holštajn, takođe ne krije nezadovoljstvo. Kako da budem zadovoljan kad je cena mleka pala za nekih pet do šest odsto, a za toliko je porasla cena stočne hrane. Trenutno, za litar mleka dobijam od 36 do 37 dinara, dok me proizvodnja košta oko 40, objašnjava Katić.