Slaba vajda od neobičnih biljaka i životinja

PinterestFacebookTwitterShare

Neobične vrste biljaka i životinja, poput aronije, tartufa, nojeva ili puževa, koje su pokušali da gaje naši poljoprivrednici nisu svima doneli očekivanu zaradu.

Poljoprivrednici koji su proteklih godina sadili aroniju, ovih dana su u velikom problemu. Od obećane zarade, veće od 1.000 dinara po kilogramu, uglavnom nema ništa, jer ovu voćku u ariljskom kraju niko neće da kupi ni po pet puta nižoj ceni.

Aronija nije jedina investicija koja je srpskom seljaku poslednjih godina ponuđena kao "šećerna vodica". Slično su prošli i uzgajivači puževa, egzotičnih životinja poput nojeva, kao i ratari koji su pokušavali da gaje godži bobice, tartufe, lešnike…

Stručnjaci upozoravaju da je pre upuštanja u novi biznis neophodno obezbediti tržište, ali i dobro proveriti kakva je zakonska regulativa. Jer, baš zbog nedorečenosti propisa propale su mnoge investicije. Pre desetak godina u Srbiji je bilo registrovano oko 300 farmi puževa, ali je većina zatvorena.

Prve dve do tri godine je posao dobro krenuo, ali su nas prevarili otkupljivači iz Italije i Slovenije, kaže Rade Klajić koji je započeo 2003. godine proizvodnju puževa. Tužio sam ih i dobio spor, ali pare nikada nisam video. Prekinuo sam proizvodnju na dva hektara, jer nije regulisana propisima.

Zakon koji je na snazi je iz 1976. godine, a nikada nisu usvojeni pravilnici koji bi morali da ga "prate", napominje Klajić i ističe da je tržište najbitnije i tvrdi da se individualni proizvođači ne mogu sami izboriti za njega, jer je lobi veoma jak.

Neki od ovih poslova mogli bi se svrstati u klasične piramidalne prevare na koje su se poljoprivrednici "upecali". Jer, cilj je uglavnom bio da se prodaju sadnice i da pojedinci zarade. Na to upozorava i agroekonomista Miladin Ševarlić.

Svima koji su zainteresovani za uzgoj novih biljaka i stoke, koji nisu zastupljeni kod nas, savetujem da se obrate poljoprivrednim stručnjacima u službama, na svom području, kaže Ševarlić.

A, uvoznike tog sadnog materijala ili priplodnih grla da ne slušaju baš u svemu. Njihov interes je samo da po što većoj ceni prodaju sadnice, seme ili priplodna grla, bez ikakve garancije da to što pričaju može da bude ostvareno u proizvodnji.

Čak i kad postoji ekonomska opravdanost, potrošačima treba vremena da se naviknu na nove proizvode i zato se ne može lako i brzo zaraditi u poljoprivredi, objašnjava Ševarlić. Mali proizvođači koji počinju da gaje nove vrste, morali bi da se udruže da bi imali tržišno značajniju količinu proizvoda za eventualni izvoz.