Ekonomske prilike otežavaju prelazak na biomasu

PinterestFacebookTwitterShare

Srbija ima dovoljan potencijal u šumskoj i poljoprivrednoj biomasi da bi i toplane mogle da je koriste, što za sada otežava nedostatak sredstava za neophodna ulaganja, rekao je predstavnik programa Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) za razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji Rainer Schellhaas.

"Potencijal biomase u šumarstvu i poljoprivredi je ogroman, u teoretskom smislu dovoljan da većina toplana može da pređe na biomasu. To je veliki neiskorišćen potencijal zastupljen u celoj zemlji, posebno na jugu gde imamo drvnu biomasu”, rekao je Schellhaas za Betu i EurAktiv.

Schellhaas koji je rukovodilac komponente Snabdevanje biomasom GIZ programa Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji (DKTI), rekao je da u Srbiji nijedna toplana još ne koristi biomasu, da postoje dve centrale na biogas, dok je u domaćinstvima rasprostranjena upotreba ogrevnog drveta.

Kao prepreke za veće korišćene biomase u toplanama naveo je nedostatak sredstava, pitanje vlasništva nad toplanama, kao i cena i održivost sadašnjeg sistema daljinskog grejanja.

"Ulaganja su neophodna, što jeste teško u ovakvoj ekonomskoj situaciji. Postoje kreditne linije, ali se i krediti moraju otplatiti. Mnoge opštine su prezadužene tako da da nisu u položaju da uzimaju nove kredite da bi uložile u to", rekao je on.

Schellhaas je rekao da ne postoje direktni podsticaji za preusmeravanje na bioenergiju, ali je ocenio da će očekivano smanjenje subvencija u korišćenju tradicionalnih goriva, poput uglja, i obaveza smanjenja emisija gasova stvoriti vrstu podsticaja za prelazak na biomasu.

U planu je da se u Srbiji razviju, uz pomoć sredstava EU i podršku programa GIZ-a, četiri logistička i trgovinska centra za biomasu u kojima će se ona nuditi uz garantovan kvalitet i stabilnu cenu, rekao je Schellhaas koji je rukovodilac komponente Snabdevanje bioasom GIZ programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji".

Dodao je da će se uspostavljanje tih centara finansirati sredstvima iz Horizonta 2020, budžetskog programa EU za istraživanja i inovacije za 2014-2020, i realizovati u saradnji nekoliko članica EU sa Srbijom, kao jedinom koja nije članica EU u toj grupi.

Prema njegovim rečima, razmatra se šest potencijalnih lokacija u Srbiji za te centre –  Zrenjanin, Pećinci, Šabac, Bajina Bašta, Leskovac i na tromeđi Priboja, Prijepolja i Nove Varoši.

DKTI progam podržava uspostavljanje lanca snabdevanja toplana biomasom, efikasniju upotrebu ogrevnog drveta u domaćinstvima, pruža podršku privatnim investitorima i industriji na planu upotrebe biomase za energetske potrebe, a vladi i državnoj upravi savetodavnu pomoć u kreiranju politika koje će omogućiti bolju upotrebe biomase.