Biomasa može doneti višestruke koristi regionu

PinterestFacebookTwitterShare

Upotreba biomase može omogućiti Srbiji i regionu da budu energetski nezavisniji, da otvore nova radna mesta, smanje emisije ugljen-dioksida (CO2) i privuku investicije, rečeno je na radionici o korišćenju bioenergije na Balkanu. To potkrepljuje primer Opštine Gradiška, u BiH, koja od 2014. koristi biomasu u daljinskom grejanju. Taj projekat, realizovan uz koncesiju, omogućio je po istoj ceni celodnevno grejanje i oslanjanje na domaće resurse, što je rasteretilo lokalni budžet. U Srbiji nijedna gradska toplana za sada ne koristi biomasu.

Srbija želi da bude lider u korišćenju obnovljivih izvora energije, posebno biomase, gde ima veliki potencijal, rekla je na skupu državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.

"Imamo ogromne potencijale u biomasi, šumskoj i poljoprivrednoj, koju želimo da iskoristimo i pređemo na obnovljive izvore energije jer su veoma važni za razvoj zelene energije, životnu sredinu i zdravlje ljudi", rekla je ona novinarima na regionalnoj radionici o korišćenju bioenergije.

Ona je podsetila da je Srbija među prvima u svetu, uoči konferencije o klimi u Parizu u decembru, dostavila svoj nacionalni cilj za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030, čime je pokazala da daje snažan doprinos očuvanju životne sredine.

Na skupu "Kako unaprediti upotrebu bioenergije na Balkanu" pomoćnik ministra šumarstva Republike Srpske Goran Zubić istakao je da potrebna regionalna saradnju u cilju većeg korišćenja bioenergije ali i kako bi se u regionu unapredili šumarstvo, energetika i ekonomski potencijal.

Rukovodilac pograma "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji" (DKTI) Tomas Mihel rekao je da je bioenergija važna za Srbiju i region jer donosi energetsku nezavisnost zasnovanu na sopstvenim resursima, omogućava otvaranje novih radna mesta, smanjuje emisije ugljen-dioksida (CO2) i privlači investicije.

On je podsetio da su neki od ciljeva programa DKTI, kao zajedničkog projekta Ministarstva poljoprivrede i životne sredine i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), podrška toplanama u prelasku na biomasu i efikasnije korišćenje drvnog ogreva u domaćinstvima.

Prema njegovim rečima, uspostavljena je i saradnja između nemačke savezne pokrajine Baden-Virtemberg i Srbije u oblasti bioenergije, a Evropskoj uniji su dostavljena dva projekta koji uključuju razvoj trgovinskih centara za biomasu i razvoj biosela u više zemalja regiona, uključujući Srbiju.

Zaključci regionalne radionice o korišćenju bioenergije biće predstavljeni na konferenciji zemalja Dunavskog regiona koja će se, kako je rekao Mihel, verovatno održati u septembru 2016. godine.

RS izvozi biomsu od ostataka drvne industrije

U Republici Srpskoj (RS) se ostaci iz drvne industrije više ne bacaju već koriste kao biomasa koja se izvozi, a tri do četiri toplane u tom entitetu BiH koriste taj resurs, rekao je pomoćnik ministra šumarstva RS Goran Zubić.

"Šume su jedan od najvećih resursa Republike Srpske. RS raspolaže sa 1,3 miliona hektara šuma koje pokrivaju više od 51% površine", rekao je Zubić i naveo da je od toga 77% u vlasništvu države.

Kako je naveo,i u RS postoji duga tradicija drvne industrije, ali ne i korišćenja biomase. Ipak, U RS sada postoji 350 drvoprerađivača i do nedavno su "pilanski ostaci" završavali na deponijama, ali se sada sav ostatak iz drvne industrije koristi kao biomasa, u vidu briketa i peleta koji se uglavnom izvoze, istakao je on.

Zubić je ocenio da je u RS malo toplana koje koriste biomasu, tri do četiri, i dodao da u tom entitetu BiH nema podsticaja za toplotnu energiju iz biomase, dok podsticaji postoje za elektrane na bioenergiju do 10 megavata (MW).

Jedna od toplana koje su sa mazuta prešle na biomasu nalazi se u Gradiški što je, kako je rekao načelnik odeljenja za privredu te opštine Ljubimko Čakalj, bio zahtevan projekat.

Čakalj je rekao novinarima da je to omogućilo ekonomsku stabilnost toplane i budžeta i otvorilo nova radna mesta uz korišćenje domaćih resursa."To je bio pionirski pokušaj da učinimo iskorak u odnosu na okruženje, da smanjimo emisije ugljen-dioksida, sačuvamo ekonomska dobra", rekao je on.

Prema njegovim rečima, investicija je bila vredna 1,5 miliona evra, a investitoru je omogućena koncesija na 15 godina s tim da sva oprema koja se ugradi ostaje toplani, odnosno gradu, koji zadržava i monopol nad cenom.

Čakalj je istakao da je cena grejanja ostala ista, a da je pritom obezbeđeno 24-očasovno grejanja i bolji toplotni efekat.

Studija projekta je urađena početkom 2013, pred kraj te godine je potpisan ugovor za čiju realizacije su bila potrebna tri meseca tako da je grejanje na biomasu u Gradiški počelo od 1. januara 2014. godine, dodao je on.