VOICE: Za šeika ostrvo u Bečeju

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: pixabay

Izlazeći u susret željama "šeika iz Kuvajta" koji će izgraditi "ogroman akva park, spa, velnes, hotele, tržni centar i luksuzne vile sa bazenima", država Srbija je, kako prenosi portal Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE), zanemarila zakone, izbrisala pravo korišćenja i promenila namenu ostrva između dve prevodnice u Bečeju.

Kako navodi VOICE, država je ostrvo proglasila svojinom Republike i poklonila opštini, dok pokrajina tvrdi da je reč o vojvođanskoj svojini.

U tekstu se ukazuje da su ministar privrede Željko Sertić i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević (SNS) u maju 2015. godine potpisali Memorandum o razumevanju sa kompanijama Alghanim national co. iz Kuvajta i Arab-invest doo iz Novog Sada, a kako bi Bečej dobio 120 miliona dolara vredan banjski kompleks.

"Zanemarivanje zakona i propisa bilo je potrebno kako bi se u planiranom paketu od preko 24 hektara gradskog građevinskog zemljišta namenjenog za prodaju investitorima iz Kuvajta našlo i više od sedam hektara vodnog zemljišta, inače neotuđivog javnog dobra u državnoj svojini. U cilju kupovine zemljišta i realizacije projekta banjskog kompleksa u Bečeju, Bašir Al Ganim (Bashir Al-Ghanim), predstavnik Alghanim National co., osnovao je dva preduzeća u Srbiji, od čega jedno sa domaćim partnerom. Partner investitora iz Kuvajta je advokat Vladimir Galić, inače funkcioner SNS-a i poslanik ove stranke u Skupštini Vojvodine", piše VOICE.

Vlada Srbije i opština Bečej sa jedne, i kompanije Alghanim National General Contracting&Trading co iz Kuvajta i Arab-invest doo iz Novog Sada, kako se dodaje, potpisali su 8. maja prošle godine Memorandum o razumevanju, a šeik Bašir Abdul Magid Alghanem sa saradnicima pre dolaska u Bečej imao i sastanak u Beogradu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Vlade Srbije, i Željkom Sertićem, ministrom privrede. To je, kako se ukazuje, objavljeno i na a sajtu sns.becej.rs. Predmet Memoranduma je izgradnja banjskog i turističkog kompleksa u Bečeju, a investitori su se obavezali da će formirati domaće pravno lice i u roku od 90 dana obezbediti 120 miliona američkih dolara, dok su se republička vlada i lokalna samouprava obavezale da će obezbediti 242.785 metara kvadratnih građevinskog zemljišta.

"U Memorandumu je navedeno ukupno šest parcela, od kojih je pet predviđeno za banjski kompleks planskim dokumentom. Šesta parcela predstavlja ostrvo između stare i nove brodske prevodnice na Tisi i u planu regulacije se karakteriše kao "vodno zemljište" u državnoj svojini. Vlada Srbije i opština Bečej obavezale su se u memorandumu da će "konvertovati parcelu 7985/5 iz državne u javnu svojinu opštine Bečej". "Mi smo sad u fazi prenosa prava svojine na jednoj parceli sa Republike Srbije na opštinu Bečej. Sa time bismo potpuno zaokružili neophodnu površinu za investitora", rekao je prvi čovek Bečeja Vuk Radojević u intervjuu koji je za lokalni mojbecej.rs dao u avgustu 2015. godine", prenosi VOICE, te dodaje da je razlog prenosa prava svojine sa države na opštinu to što vodno zemljište, prema zakonima Republike Srbije, nije moglo da se ponudi na prodaju. Prvo mu je bilo potrebno promeniti namenu, od vodnog u gradsko građevinsko zemljište.

Zakon o vodama propisuje da su "vode i vodno zemljište javno vodno dobro", da je "javno vodno dobro – neotuđivo", kao i da se "na javnom vodnom dobru može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom, steći pravo korišćenja". I Zakon o prostornom planu Republike Srbije 2010-2020, tretira vodno zemljište kao "zaštićenu i rezervisanu zonu u kojoj je zabranjena gradnja bilo kakvih stalnih objekata osim objekata vodoprivredne i plovidbene infrastrukture". Zakon o javnoj svojini u članu 16. kaže: "vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini ne mogu se otuđiti iz javne svojine".

Kako se ovi zakoni ne bi primenjivali na ostrvo u Bečeju, bilo je potrebno promeniti mu namenu. Iz uvida u katastar, VOICE otkriva da parcela 7985/5 nije vodno, već gradsko građevinsko zemljište.

"Kako i kada je promenjena namena parcele 7985/5 od vodnog u gradsko građevinsko zemljište, kako stoji u evidenciji Republičkog katastra nepokretnosti – nije poznato", piše VOICE, kojemu su nadležni u JVP Vode Vojvodine potvrdili da je predmetna parcela bila upisana u katastar nepokretnosti u državnoj svojini sa pravom korišćenja ovog javnog preduzeća, ali da je 10. decembra 2015. godine ono izbrisano.

Od Voda Vojvodine se zahtevalo da donese odluku o odricanju prava korišćenja, a na pitanje VOICE-a, JVP Vode Vojvodine odgovorile su da je zahtev RDI stigao na pogrešnu adresu jer nisu ovlašćeni da raspolažu pravom korišćenja, te da su ovaj zahtev RDI prosledili Upravi imovinu AP Vojvodine, koja je nosilac prava svojine. Sledeći dopis u vezi sa parcelom 7985/5 koji je stigao na adresu JVP Vode Vojvodine bilo je rešenje Republičkog geodetskog zavoda kojim im je "pogrešno upisano" pravo korišćenja "izbrisano".

U Vodama Vojvodine za VOICE su rekli da su ovo rešenje uputili Pokrajinskom javnom pravobranilaštvu u čijoj nadležnosti je zaštita prava pokrajine na javnoj svojini, a koji će odlučiti da li će uložiti žalbu. VOICE je uputio pitanje i još uvek čeka na zvaničan stav Pokrajinskog pravobranilaštva o ovom slučaju. Plan detaljne regulacije banjskog kompleksa još uvek nije izmenjen, niti je objavljen oglas o javnoj prodaji šest parcela koje su predmet Memoranduma", piše VOICE.

Foto: pixabay