Agrar i dalje nosilac srpske privrede

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Srpska poljoprivreda zapošljava oko petinu zaposlenih, dok u BDP učestvuje sa sedam do osam odsto, a je i jedina privredna grana koja ostvaruje pozitivan rezultat u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, oko petine srpskog izvoza čine poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, koji ostvaruju suficit u razmeni od oko milijardu evra, dok u uvozu učestvuju sa 14 odsto.

Na svetskoj agrarnoj mapi, naša zemlja i te kako je poznata po proizvodnji kukuruza, sveže jabuke, smrznute maline, suncokretovog ulja, soje, pšenice, šećera, cigareta…

Srbija jeste zemlja poljoprivrede, koja se do devedesetih godina podigla na visok nivo, a onda su ratovi i krize ostavili veliki trag. Sada se ponovo podiže, ali sve to ide sporo, objašnjava agroekonomista Milan Prostran.

Naša zemlja je jaka sa žitima i industrijskim biljem. Od ukupne površine, skoro dva miliona hektara je pod žitima. Centralni delovi Srbije dobri su za voćarstvo, koje je u izvesnoj krizi, ali se radi na njegovoj boljoj budućnosti.

Svakako, najteže stanje je u stočarstvu, a govedarstvo je posebno u krizi, jer ga je teško obnoviti. Nekada je Srbija imala dva miliona goveda, a sada jedva nekih 800.000. Ništa bolje nije ni u svinjarstvu i ovčarstvu. Ono što je najbitnije, bez stočarstva nema ni navodnjavanja zemlje, jer nema đubriva.

Značajan cilj srpske poljoprivrede, smatraju u resornom ministarstvu, jeste usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom. Kada Srbija bude ušla u EU, naši poljoprivrednici će moći da koriste podsticaje iz budžeta EU, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

A, kako bi pretpristupni period iskoristila za unapređenje konkurentnosti i pripremu za ravnopravan nastup na EU tržištu, potrebno je iskoristiti domaće potencijale.

Dugoročni ciljevi poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji definisani su Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay