Amerikanci grcaju u dugovima

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Državni dug Sjedinjenih Američkih Država prešao je novu granicu, dostigavši prvi put više od 22 hiljade milijardi dolara.

Dnevni izveštaj Ministarstva finansija pokazuje da je ukupan javni dug „težak“ 22,01 hiljade milijardi dolara u odnosu na 19,95 hiljada milijardi, koliko je iznosio kada je predsednik Donald Tramp preuzeo dužnost 20. januara 2017, izveštava agencija AP.

Iznos duga se povećao otkako je usvojeno Trampovo smanjenje poreza od 1,5 hiljada milijardi dolara u decembru 2017. godine i nakon prošlogodišnje odluke Kongresa o povećanju potrošnje na domaće i vojne programe. Državni dug je zbir godišnjih budžetskih deficita.

Kancelarija Kongresa za kontrolu budžeta (CBO) predviđa da će ovogodišnji deficit biti 897 milijardi dolara, što je povećanje od 15,1 odsto. U narednim godinama, CBO predviđa da će deficit nastaviti da raste za maksimalnih 1.000 milijardi dolara godišnje, počev od 2022. godine, i da to povećanje nijednom neće biti ispod tog iznosa do 2029. godine.

Na to će uglavnom uticati rastući troškovi finansiranja socijalne i zdravstvene zaštite (Mediker), imajući u vidu masovno penzionisanje pripadnika generacija rođenih posle Drugog svetskog rata.

Uprkos rastućem nivou saveznog duga, mnogi ekonomisti smatraju da su rizici mali i ukazuju na trenutne kamatne stope, koje su i dalje neuobičajeno niske prema istorijskim standardima.

S druge strane, njujorški ogranak američke centralne banke Fed objavio je da je ukupan dug Amerikanaca u četvrtom kvartalu dostigao rekordnih 13.500 milijardi dolara.

I dug stanovništva konstantno raste od 2013. godine, kada je bio skliznuo na najniži nivo od poslednje recesije. Samo dugovi po kreditnim karticama iznose 870 milijardi dolara.

Izvor: Agencije

Foto: Pixabay