BEOGRAD U CIFRAMA: Posle 2008. više ništa nije isto

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

U Beogradu je u poslednjih devet godina, od početka svetske ekonomske krize, izgradjeno stambenih i poslovnih objekata u ukupnoj vrednosti od 5,85 milijardi evra, a najveća vrednost radova bila je 2008. godine, pokazuju podaci Statističkog godišnjaka grada Beograda.

Prema tim podacima, ukupna vrednost izvedenih radova u 2008. bila je 931 miliona evra, a izgradjeno je 910 stambenih zgrada sa ukupno 433.248 kvadrata i 161 poslovni objekat sa ukupno 337.649 kvadrata.

Najveći broj stambenih objekata izgradjen je 2012. kada je završeno 7.230 zgrada sa ukupno 721.036 kvadratnih metara.

Podaci u Godišnjaku pokazuju da je najviše poslovnih objekata sazidano 2015. i to njih 582, ali je njihova ukupna površina bila 14.019 kvadrata, što je ubedljivo najmanje izgradjenih poslovnih kvadrata u razdoblju od 2008. do 2016. godine.

Vrednost radova na izgradnji poslovnih i stambenih objekata u Beogradu se smanjivala od 2008. pa je tako 2014. dostigla 447 miliona evra, što je gotovo dvostruko manje nego na početku krize.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić izjavio je da je svetska ekonomska kriza u gradjevinarstvu uticala na gradnju i u Srbiji, ali ne u intenzitetu koji je pogodio druge zemlje, jer je, kako je istakao, “Srbija već imala ekonomske probleme”.

“Izgradnja stanova je pre svega tržišna kategorija, na koju utiču ponuda i potražnja, ali bilo je i državnih projekata u ovom periodu koji su povećali stambeni fond u Beogradu”, kazao je Rodić agenciji Beta.

On je podsetio da su se stanovi u glavnom gradu intenzivno gradili za Univerzijadu 2009. godine na Novom Beogradu, kao i u naselju “Dr Ivan Ribar”, a potom je i prostor nekadašnje kasarine “Stepa Stepanović” pretvoren u stambenu četvrt.

“Sada se ponovo najavljuju sličan projekat izgradnje stanova koji će pomoći država, ali za zaposlene u bezbednosnim službama”, naveo je Rodić.

Prema njegovim rečima, na početku ekonomske krize u Beogradu su se više gradili stanovi, da bi pre nekoliko godina počela učestalija gradnja poslovnih objekata.

O tome šta se i kako gradilo u proteklih desetak godina u Beogradu poslednju reč imali su predstavnici lokalne uprave.

Bivša zamenica gradonačenika Beograda Tatjana Pašić kazala je da je tokom mandata Dragana DJilasa, Beograd ulagao više od 40 odsto budžeta u izgradnju infrastrukture neophodne za kvalitetniji život gradjana.

“Gradili smo mostove, bulevare, škole i vrtiće, a ne tržne centre i jarbole od dva miliona evra. Izgradjeni su Most na Adi i most Obrenovac – Surčin i ; najveći deo Pupinovog mosta”, kazala je ona agenciji Beta.

Kako je dodala, posle više od 40 godina rekonstruisani su most Gazela i Pančevački most.

“Izgrađena je petlja ‘Pančevački most’ sa proširenjem Bulevara despota Stefana za još dve ; saobraćajne trake, temeljno su rekonstruisani Bulevar kralja Aleksandra, Mirijevski bulevar, Požeška ulica i Dunavski kej, a ukupno je asfaltrano 2.000 ulica dužine preko 1.000 kilometara”, rekla je Pašić.

Ona je ocenila da je izgradnja mosta na Adi bila najvažniji infrastrukturni projekat.

“Beograd je posle 30 godina dobio most koji je značajno rastereto saobraćaj i omogućio kvalitetniji život u prestonici”, navela je Pašić.

Podsetila je i da su projektovane i planirane rekonstrukcije Bulevara oslobodjenja, ulice Vojvode Stepe, kao i trga Slavija “za koju je projekat značajno redukovan i obesmišljen i sveden na asfaltranje i muzičku fontanu umesto da rasterete saobraćaj”.

“Prethodna Skupština grada je usvojila projekat izgradnje beogradskog metroa, čija bi prva faza bila od Zemuna do Ustaničke, i do danas bi bilo završeno vise od pola prve linije koja bi bila otvorena 2020. godine da Dragan DJilas nije bio smenjen sa mesta grdonačelnika”, rekla je Pašićeva.

Prema njenim rečima, otvorena su i četiri nova Doma zdravlja u Mirijevu, Kamendinu, Kaludjerici i Surčinu.

“Briga o deci bila je naš prioritet pa je izgrađeno 45 novih vrtića i ukinute su liste čekanja na kojima je bilo preko 10.000 dece, kao i devet novih osnovnih škola za 5.760 učenika”, kazala je Pašić i dodala da je 2013. godine u toku bila izgradnja još tri nova vrtića, a u pripremi izgradnja vrtića i škole u naselju Stepa Stepanović.

Rekonstruisano je, navela je Pašić, i pet sportsko-rekreacionih centara, izgradjeno je 14 fiskulturnih sala, obnovljanje 13 parkova.

Aktuelni zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović istakao je da su završtak fabrike vode Makiš 2, kišnog kolektora Zemun Polje – Dunav i pristupne saobraćajnica za most na Adi, kojom se on spaja sa ulicom Tošin bunar, neki od ključnih projeketa koji su u glavnom gradu realizovani tokom poslednje četiri godine.

“Započeta je izgradnja ‘Beograda na vodi’ i urađena je Savska promenada, završen je Pupinov most, a železnička stanica Prokop je oživela i dobila pristupne saobraćajnice”, kazao je on agenciji Beta.

Kako je dodao, tokom četiri godine rekonstruisano je više od 750 ulica u gradu, odnosno blizu 500 kilometara, urađeno je 113 kilometara kanalizacione mreže, 283 vodovodne mreže i 260 klimetara toplovodne mreže, a izgradjeno je i 900 novih parking mesta.

Mladenović je podsetio da su rekonstruisani Trg Slavija sa novom fontanom, ulice Vojvode Stepe, Ruzveltova i Mije Kovačevića, kao i Kosančićev venac, Cvetni trg, Plato Milana Mladenovića, dok su Obilićev venac i okolne ulice pretvorene u pešačku zonu.

“Adaptirano je 40 domova zdravlja, a izgrađena su i četiri nova. Izgrađeno je osam predškolskih ustanova, a rekonstruisano je i dograđeno osam osnovnih škola”, kazao je on.

Dodao je da su rekonstruisane i mala dvorana Arena, a izgradjena je i nova atletska hala na Banjici.

“U Beogradu je od 2014. do 2017. izdato 2.443 lokacijske dozvole i 644 građevinske dozvole za izgradnju 2,5 miliona metara kvadratnih”, naglasio je Mladenović.

Kao najznačajnije infrastrukturne planove najavio je početek izgradnje metroa, završetak obilaznice oko Beograda i izgradnju četiri fabrike za prečišćavanje vode, kao i izgradnju gondole koja će spojiti Kalemegdan sa Ušćem.

“Tu je i novi most na Savi koji će biti na mestu tramvajskog mosta, tunel koji bi povezao savsku terasu sa dunavskom ispod centra grada, kao i tunel koji bi spajao most na Adi sa Autokomandom kroz Topčidersko brdo. U planu je i još jedan most na Dunavu kod Ade Huje”, rekao je Mladenović.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay