Brkić: Zavisnost od Boga kao srpska ekonomska strategija

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: printscreen N1

Novinar Miša Brkić kaže da sluša ministre i njihove priče o rastu BDP-a, ali da građani to ne osećaju na svojoj koži. Smatra da je potreban je rast od 10% i to u petogodišnjem paketu da bi zemlja izašla iz krize. Međunarodni faktori i investitori primećuju da su reforme  zaustavljene, kazao je Brkić za N1.

Poznati ekonomski novinar za prvog čoveka države ima jedno važno  pitanje – ko je napravio loše dugove.

Govoreći o rastu BDP, kaže da, slušajući ministre, Brkić ima utisak da tapkamo u mestu. „Dakle, stalno raste BDP, a mi to ne osećamo na svojoj koži“. Dobijamo vrlo uverljive podatke, a kad se pogleda nekoliko poslednjih godina, onda se vidi da taj rast nije tako spektakularan, kako Vlada želi da predstavi da jeste, navodi novinar.

On ističe da Srbija i dalje nije u vrhu regiona, kao lider u ekonomskom rastu. „Ja se bojim da polako postajemo samozadovoljni činjenicom da nam bruto proizvod poraste 3,4 ili 4,2 posto i to se smatra nekim velikim uspehom“.

Ekonomisti tvrde da je Srbiji potreban stabilan, dugoročan rast od pet do 10 odsto, kroz dugi niz godina, da bismo nadoknadili mnogo toga, a Brkić je saglasan sa njima. „Naš zaostatak u odnosu na svet, region, je tako veliki. Naša početna pozicija je toliko niska da to što mi sada ostvarujemo kao privredeni rast je nedovoljno za zemlju kakva jesmo“, ističe.

„Mi stalno zavisimo od Boga – da proizvedemo više hrane u agroindustriji, Bog nam pomaže da padne kiša da proizvodimo više struje, onda ima nešto povećanih investicija, dodaje. Zemlje koje imaju visoke stope raste nemaju samo industriju, tu su i usluge i finansijski sektor“, kaže Brkić, govoreći o tome kako privreda može da krene.

Ocenjuje da međunarodne finansijske institucije iz čiste predostrožnosti hvale ono što je do sada postignuto kad je u pitanju finansijska konsolidacija.

„Ali i rast BDP i fiskalna konsolidacija čini mi se da su postali neka vrrsta fetiša u Srbiji, lepo što smo to odradili, ali ne bi trebalo da stanemo. Da bismo prešli u novi kvalitet – s fiskalnom konsolidacijom je završeno, ona bi trebalo da stane, ali ono na čemu insistiraju međunarodni faktori i investitori, oni primećuju da su reforme zaustavljene. To je taj novi kvalitetan skok potreban Srbiji da bi imala duplo veći rast… Reforme su stale, poslednji reformski zakon koji je donet je Zakon o radu“, ocenjuje Brkić.

Osvrnuo se i na ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma i dolazak francuskog Vansija. Podsetio je da je predsednik Aleksandar Vučić  rekao da predlaže da se novcem od koncesije vrate loši dugovi.

„Mene strašno, kao građanina, interesuje ko je napravio te loše dugove. Predsednik je imao običaj da kaže da su dugove pravile prethodne vlasti. Ja bih sada voleo da čujem ko je napravio ove loše dugove koje sad treba da vraćamo iz novca koji ćemo da dobijemo iz Vansija i moje pitanje je da li će ta predsednikova odluka biti konačna kad Vlada bude odlučivala“, rekao je.

Brkić ima predlog da novac ostane u budžetu, a Vlada da za taj novac smanji poreze i tako podstakne kompanije da investiraju i dižu privredni rast.

Izvor: N1

Foto: printscreen N1

Komentari 1

  1. Dr Miggyy

    СРБИЈА У СВЕМУ ИСПРЕД ДРУГИХ У РЕГИОНУ ФИКТИВНО, РЕАЛНО ЈЕ НА ЗАЧЕЉУ

    Са просечном платом од 417 и пензијом од 211 eра, само су Македонија и Албанија испод Србија, иза Пољске (5%, или 593.758 милијарде $ ili 15.406 $/становнику), има највећи пораст БДП са 4,8%, а Луксембург 3,4%. С друге стране износ БДП је у Србији 6.534 €/становнику (порастао за 300 €/становнику), а у Луксембургу 110.000 евра по становнику (порастао за 3.740 €/становнику), па ко је бољи? Према томе, приказ БДП у процентима је само заваравање широке народне масе, као овчице. Да ли наши политичари разумеју шта причају? Број становника се смањује за више од 150.000 душа годишње и ту смо у врху Европе. По коришћењу контејнера као извор хране и ту смо у врху Европе. То су неки елементи где смо по добром на дну, по лошем на врху Европе, по стандарду смо на нивоу земаља подсахарске Африке. Вођа својевремено је изјавио и да је плата у Србији већа но у Немачкој. Није јасно у каквом је стању био када је ово изјавио. Очекујем да ΛV изјави како код нас тече мед и млеко, а код других нема ни воде. Ако неко лаже слободно га “отерајте у мајчину”. Вођо, “Можеш лагати све људе неко време, можеш лагати неке људе све време, али не можеш лагати све људе све време” (Abraham Linkoln). РТБ Бор више под тим именом не постоји, али дуговања остају народу. Наиме, кинези су преузели 200 милиона долара дуговања, а до милијарде остаје народу Србије. Ту треба додати дуговања за струју 60 милиона евра, дуговања за рударску ренту, то ће народ опростити, а једино остаје бивши челник, уместо да му омогуће да мало одлежи и искија криминалне грехове.