Direktor se POŽALIO: Nemam dovoljno ČLANOVA porodice za sve FUNKCIJE

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Branko Roglić, predsednik Nadzornog odbora hrvatskog Orbica, iako ima dva sina, Stjepana i Josipa, koji su dugo u ovoj kompaniji i vodili su i najzahtevnije operacije, odlučio se za opciju da kompanijom upravlja menadžer van porodice. Za glavnog menadžera postavio je Jurija Tršana.

Orbico grupa je distributer velikog broja globalno zastupljenih robnih marki, koje obuhvataju širok asortiman, od proizvoda za negu i lepotu, preko prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, tehničkih i električnih uređaja do farmaceutskih proizvoda, igračaka, tekstila, cigareta, kao i motornih ulja.

Orbico ima kompanije u 20 država, a ostvaruje prihod od oko dve milijarde evra. Ove godine, prema Roglićevim rečima, planiran je prihod od 2,3 milijarde evra. Orbico je, dakle, porodična firma koja ima kontinuitet rasta i razvija se.

Branko Roglić smatra da će u Hrvatskoj sve češća biti praksa da se osnivači kompanija povlače iz operativnog vođenja i prepuštaju njihovo vođenje menadžerima izvan porodice.

To je normalan put u razvoju i upravljanju kompanijom. Orbico je toliko narastao da nema toliko članova porodice koji mogu da pokriju menadžerske funkcije. Porodica se povukla u Nadzorni odbor, a poslovanje nadziremo po segmentima. Jedan sin nadzire segment finansija, a drugi segment komercijale, dok ja, kao predsednik Nadzornog odbora, nadzirem pomalo sve segmente. Menadžeri u svakom slučaju mogu da računaju na pomoć nas iz porodice“, ističe Roglić za Privredni.hr.

Roglić otkriva da imaju načelan dogovor da se on i sinovi sastaju svaki ponedeljak ujutro s glavnim menadžerom pa tako pretresu što se radilo i što treba raditi. Komunikacija, kaže on, mora postojati, što ne znači da je komunikacija i razmena informacija mešanje u rad menadžera. Dodaje, ipak, da način rada nije isti kada je kompanija, u vlasništvu jedne porodice ili kada je akcionarsko društvo.

„Nije nikakav problem da onaj ko je osnovao kompaniju i koji ju je pozicionirao na zavidan nivo hoće da zna šta mu se događa s kompanijom. A ako je jedna porodica vlasnik kompanije, onda je prednost i u raspodeli dobiti. Mi u Orbicu ne isplaćujemo dobit, već je investiramo u rast i razvoj kompanije. Zbog tog razloga smo i nisko zadužena kompanija. U slučaju kada je više vlasnika, dobit se isplaćuje svakome od njih, pa su takve kompanije delom zakinute za rast i razvoj. Kada kompanija raste, njena godišnja dobit treba da ostane u njoj da bi se kontrolisala zaduženost. U slučaju kada se dobit isplaćuje, razvoj i rast kompanije finansira se zaduživanjem, odnosno kreditima. To je osnovna razlika“, pojašnjava Roglić dodajući da su porodične kompanije u takvoj situaciji u prednosti jer se unutar porodice lakše može dogovoriti o raspodeli dobiti, a kako je kompanija porodična, lako se odluči da se dobit ostavlja u kompaniji i ulaže u njen rast.

„Zato porodične kompanije lakše rastu. Rast zna da bude nekontrolisan ako se isplaćuje dobit jer se on u tom slučaju finansira zaduživanje.“, smatra Roglić. Kaže da je najlakše razlikovati da li je vlasnik kompanije porodica ili neto nepoznat po tome isplaćuje li kompanija svake godine visoku dividendu ili dobit ostavlja za razvoj kompanije. Slaže se da nije nikakav problem kada se isplaćuje manji deo od oko 10 odsto dobiti i u porodičnim kompanijama, ali ako se većina dobiti isplaćuje, onda je rast i razvoj otežan jer se mora finansirati zaduživanjem. Orbico svoj rast finansira na način da ostavlja dobit kompaniji.

„Ako jedan ili nekoliko članova porodice traži da mu se isplati deo dobiti, onda to treba ići na račun njegovog udela. U tom slučaju udeo u kompaniji mu se smanjuje i takav član porodice dugoročno neće ugrožavati rast kompanije“, kaže Roglić za Privredni.hr.

Izvor: Privredni.hr

Foto: Pixabay