Državna uprava: Kako to rade Holanđani

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Privatna kolekcija

Holandija je zemlja koja je oduvek bila poznata po svojoj inovativnosti i težnji ka najmodernijim praksama i standardima.

Nije ni čudo što je jedna relativno mala država jedna od vodećih ekonomija Evrope, a i sveta.

Međutim, pored biznisa, Holandija uvodi inovacije i kada je u pitanju državna uprava. Holandske državne institucije se neprestano trude da idu u korak sa najsavremenijim trendovima u poslovanju, pa je, na primer, Ministarstvo spoljnih poslova ove zemlje sprovelo „novi način rada“ o kome pričamo sa Oliverom Šarovom, starijim savetnikom za ekonomsku politiku i trgovinu u Ambasadi Holandije u Srbiji. „Holandska diplomatija nastoji da njeni službenici mogu na savremen način da odgovaraju izazovima savremenog sveta. To podrazumeva, između ostalog, fleksibilnost, samostalnost i mobilnost u radu, kao i praktičnu, horizontalnu i timsku filozofiju menadžmenta.

Kako to izgleda u praksi?

Konkretno u praksi to izgleda tako da se zaposleni ohrabruje da na način koji sam odredi i koji mu najviše odgovara, popuni sopstveno radno vreme kako bi izvršio potrebne zadatke ili postigao rezultate. Drugačije rečeno, unapred se postave određeni dugoročni okviri i ciljevi, posle čega je zaposleni u velikoj meri slobodan da smisli kreativna rešenja i da ih sprovede bez fizičkih ograničenja radnog mesta ili unapred strogo određenog radnog vremena. Kako bi taj sistem funkcionisao, vrlo je važno imati kulturu poverenja, ali i pristup modernim tehnologijama koji u praksi takvu vrstu fleksibilnosti dozvoljavaju.

Kako su se srpski državljani zaposleni u ambasadi snašli u ovom novom modelu?

Sa velikim entuzijazmom. Mislim da znanje da poslodavac ima poverenje u vas kao osobu, veruje u vaše ideje, procene i odluke, a i ima poverenje u vaš osećaj odgovornosti, izuzetno pozitivno utiče na motivaciju i osećaj uvaženosti na radnom mestu. Uspešne kompanije kao sto su Google, Apple, Facebook i slične, ne bi koristile taj model da ne funkcioniše. Taj efekat nije svojstven Holanđanima, Amerikancima, ni bilo kom drugom narodu, već, ja mislim, svim ljudima, pa tako i u Srbiji.

Kako se vi lično snalazite?

S obzirom na to da sam većinu svog zivota proveo odrastajući u Holandiji, ovakva vrsta radne filozofije meni nije nova. Kroz obrazovni sistem sam od samog početka ohrabren da razmišljam na kritički način, da budem samostalan u radu, fokusiran na rezultate i fleksibilan u pristupu. Zbog toga sam verovatno i po prirodi neko ko teži tome da se rezultat postigne na što efikasniji nacin, bez nepotrebnih komplikacija. Činjenica da holandska diplomatija nastoji da svojim zaposlenima omogući upravo takav pristup radu izuzetno je zadovaljavajuća i motiviše me da uvek nađem novi način da se usavršim. Zaista pozitivno utiče na svakodnevni entuzijazam!

 Da li je ova filozofija donela određene pozitivne pomake u Holandiji?

Holandija nije zemlja koja je naročito bogata prirodnim resursima, nema povoljne klimatske uslove i pod konstantom je pretnjom poplavama. Njen uspeh dakle zapravo upravo proizlazi iz razvoja filozofije koja podstiče dobru organizaciju, ali bez preterane restriktivnosti. Privatni sektor se zbog toga pokazao kao izuzetno uspešan motor pozitivnog razvoja – očekujem da će takav način rada isti efekat imati i na državnu službu.

 Koliko je ovakav način rada u stvari „revolucija“ za diplomatiju generalno?

Smatram da sledeći stepen razvoja ne bi trebalo da bude revolucionaran, vec logičan, s obzirom na to da diplomatija nastoji da prati dešavanja u svetu. Bez fleksibilnosti i modernog pristupa radu lako ostanete korak iza svetkih dešavanja, a to se jednoj diplomatskoj službi ne sme desiti. Zato smatram da će i mnoge druge službe vremenom početi da primenjuju slične principe – ali Holanđani ne bi bili Holanđani da nisu u tome među prvima.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Privatna kolekcija