Ekonomisti za BIZLife različito o prodaji PKB-a: Jedni hvale, drugi kude

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Privatizacija PKB-a se dugo priprema i Očekuje. Posle velike pompe, za ovog poljoprivrednog giganta stigla je samo jedna ponuda. Ekonomisti različito tumače samu prodaju ovog važnog proizvodnog resursa. Jedni smatraju da država ne treba da se bavi proizvodnjom hrane, a drugi da ne treba da se odriče tako važnog strateškog proizvoda.

Ministarstvo privrede Srbije objaviće sutra ko je dostavio ponudu za kupovinu imovine Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) i da li je ponuda validna. Potvrđeno je da su dve kompanije otkupile dokumentaciju, a da je stigla jedna ponuda.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da je prodaja PKB-a dobro rešenje.

“Nema razloga da se  država bavi proizvodnjom hrane. To ne postoji u tržišnim ekonomijama”, smatra Arsić.

Ocenjuje i da je jedinstvena prodaja PKB-a, a ne rasparčana prodaja zemljišta efikasnije rešenje.

Poručuje i da ne treba dozvoliti da se poljoprivredno zemljište transformiše u građevinsko i da to svakom potencijalnom kupcu treba naznačiti.

Arsić kaže i da je krajnje vreme da se privatizacija u Srbiji završi.

U ranijoj izjavi za BIZLife savetnik za razvoj i ulaganja Mahmut Bušatlija rekao je da je sama cena nevažna, pošto je PKB zbog svog javnog interesa “neprocenljiv” i pita se “ko uopšte može da proceni vrednost najvažnijeg proizvođača hrane u zemlji?”

“Odričemo se poslednjeg uporišta naših realnih potreba, a to je hrana”, smatra Bušatlija i dodaje da ga posebno brine to što se to dešava bez ikakvih mehanizama kontrole.

Spekuliše se da je jedinu validnu ponudu dala kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja u Srbiji ima registrovanu firmu.

Po ranijim najavama predstavnika Al Dahre, plan kompanije je da u Srbiji ima oko 20.000 hektara obradivog zemljišta. Time bi, prema navodima pokedinih medija, arapske kompanije, postale drugi po veliči vlasnici zemljišta u Srbiji, posle Petra Matijevića, vlasnika kompanije Matijević, koji obrađuje oko 30.000 hektara.

Rok za dostavljanje ponuda za kupovinu imovine PKB po početnoj ceni od 104,5 miliona evra istakao je u ponedeljak, 10. septembra. Na prodaju je 16.785 hektara zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i stoka, objekti, oprema, rezervni delovi.

Ponuđena je i imovina zavisnih društava – Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB. Na prodaju su ponudjene i dve parcele gradskog gradjevinskog zemljišta u Borči od 1,8 hektara i 1,2 hektara, po početnoj minimalnoj ceni od 939.113 evra, odnosno 284.000 evra.

Procenjena vrednost zemljišta, gradjevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapitala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB Agroekonomik 431.300 evra.

Vrednost stada je 17,3 miliona evra, ali taj iznos nije ušao u početnu cenu. Cena stada biće utvrdjena prema propisu neposredno pre uvodjenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa.

Početna cena na javnom nadmetanju je polovina procenjene vrednosti zemljišta i kapitala Republike Srbije i Akcionarskog fonda u Ekolabu, Agroekonomiji i Institutu PKB.

Po podacima Samostalnog sindikata PKB-a, imovinu preduzeća čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, i druga nepokretna imovina i mehanizacija.

PKB ima oko 1.700 radnika kojima su, kako tvrde u sindikatu, obećane otpremnine od 450 evra po godini staža.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: B.M.