Evropi očigledna ekonomska ekspanzija Srbije

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Direktorijat za ekonomska i finansijska pitanja Evropske komisije u svom poslednjem izveštaju predviđa “očigledan prvredni rast” i nastavak “ekonomske ekspanzije” u Srbiji.

Očekuje se da će se ekonomska ekspanzija nastaviti i u narednim godinama, što je uglavno zasnovano na oporavku privatne i javne potrošnje, stoji u Izveštaju za drugi kvartal 2018. godine.

Generalni direktorijat za ekonomska i finansijska pitanja Evropske komisije u svom institucionalnom dokumetu posvećenom reformskim programima zemalja Zapadnog Balkan i Turske u 2018. navodi da se u Srbiji očekuje da privredni rast bude očigledan u narednom periodu.

Iako će rastuća potražnja dovesti do povećanja cena, predviđa se da će inflacija ostati blizu cilja Centralne banke. Očekuje se da će strane direktne investicije ostati velike i da će u potpunosti pokriti trenutni deficit na računu.

Izveštaj navodi da je u periodu od 2014. do 2017. godine državni budžet iz velikog deficita prešao u suficit, a da je budžet za 2018. godinu “još ambiciozniji kada je reč o rešavanju posledica krize”.

Predviđeni srednjoročni deficit od 0,5 procenata BDP je dovoljan kako bi se osigurala fiskalna održivost i dalje smanjenje državnog duga, koji je i dalje relativno visok i iznosi preko 60 procenata DBP, stoji u tekstu izveštaja.

Rizik u javnom i energetskom sektoru

Kada je reč o evropskim preorukama za ekonomski sektor u Srbiji, direktorijat EK ocenjuje da su održanje dobre makroekonomske politike i nastavak strukturnih reformi neophodni.

Navodi se da je državni dug i dalje visok i da i dalje postoje fiskalni rizici zbog nedovršenih reformi ključnih javnih sektora. Kao potencijalni ekonomski rizik vidi se i još nedovršena privatizacija državnih preduzeća.

Privatizacija i rekonstrukcija državnih preduzeća se mora nastaviti bez zadržavanja, a najkritičniji je energetski sektor, navode u Direktorijatu.

Srbiji se preporučuje i povećanje kapitalnih troškova uz bolji sistem planiranja i izvršenja.

Srbija treba da razvije jedinstveni mehanizam za prioritizaciju i praćenje svih investicija, bez obzira na izvor finansiranja, kako je predviđeno u programu reforme upravljanja javnim finansijama, kaže se u izveštaju.

Bolje poslovno okruženje

Izveštaj o reformama u oblasti ekonomije za 2018. godinu navodi da je poslovno okruženje u Srbiji poboljšano, ali da i dalje postoji nefer konkurencija javnog i neformalnog sektora. Osnovni način finansiranja malih i srednjih preduzeća u Srbiji i dalje je su njihovi sopstveni resursi.

Trgovinska integracija sa EU raste, ali ostaje ometana mnogim netarifnim barijerama, posebno u fitosanitarnoj oblasti, navodi se u izveštaju.

Poziva se i na značajniju reformu tržišta rada i ocenjuje da “mladi i žene nisu imali dovoljno dobrobiti od pozitivnih terndova tržišta rda u Srbiji 2017. godine. Insistira se i na nastavku reforme obrazovnog sistema.

Kada je reč o regionalnom privrednom rastu, očekuje se da na Zapadnom Balkanu prosečni godišnji rast BDP poveća za 3,8 procenata u periodu 2018-2020 sa 2,5 procenata iz prehodne dve godine.

Navodi se i očekivani “solidni oporavak Srbije”, kao “najveće ekonomije u regionu” i države koja među zemljama u proširenju ima najjaču domaću potrošnju.

Izvor: RTS, Blic

Foto: Pixabay

Komentari 2

  1. Tamara

    Šta je to direktorijat? Nova reč u srpskom jeziku?

  2. Vladimir Marinković

    Bravo Evropo. Veoma je važno za tebe da tvoji trgovinski lanci uzmu što više para od građana Srbije. Jer meriš koliko je potrošnja porasla u trgovini a ne koliko je porastao standard građana. Velika Evropo tebi smeta što nisu svi uzeli kredite i što još nismo sve tebi dali i založili u tvojim bankama.
    Bravo Evropo.