Hoćemo li iz Rusije uvoziti jabuke?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Ne, nije greška u naslovu. Navikli smo da čitamo o izvozu mesa, voća, povrća, mlečnih proizvoda u Rusiju; otkud sada uopšte pomisao da bi poljoprivredni proizvodi mogli da krenu u obrnutom smeru?!

Bilo koga u Srbiji da upitate šta su ruski izvozni aduti, reći će vam: gas, nafta, oružje – i tu će stati. Malo ko, međutim, zna da je Rusija poslednjih godina postala ozbiljna poljoprivredna sila i da je izvoz hrane uveliko nadmašio izvoz oružja. U minuloj godini taj izvoz je bio vredan oko 25 milijardi dolara, a plan je da se do 2025. godine suma podigne na 40‒45 milijardi dolara.

A što bi se to uopšte ticalo privrednika u Srbiji? Pa zato što je realno očekivati da se tražnja, na primer, za srpskim voćem, mesnim prerađevinama, sirevima, mlekom itd. u narednim godinama značajno smanji. Da, ako se na vreme ne okrenemo drugim tržištima, ugrozimo proizvodnju, pa i opstanak mnogih proizvođača.

Ta ekspanzija ruskog agrara nije ostala neprimećena ni na Zapadu. Na tek završenom sajmu „Zelena nedelja” u Berlinu iz Rusije se predstavilo oko 250 proizvođača. A kako je preneo Sputnjik, i nemački mediji su konstatovali da ruska država ima ogroman potencijal u poljoprivredi.

Pre dvadeset godina Rusi su uvozili žito iz Kanade, SAD, Francuske, Brazila. Srbija je nekada, recimo, gas plaćala ponajviše pšenicom, a sad je Rusija najveći svetski izvoznik te žitarice. Izvoze i soju, uljanu repicu, pa čak i kukuruz. Od 2000. do 2015. Rusija je 15 puta povećala izvoz žitarica.

A mi sa Rusima samo pričamo o „migovima”, helikopterima, raketnim sistemima. Kao da se zemlja ne brani i suncokretom, sirom, šunkom… Mogli smo, na primer, da ih priupitamo kako su oni u jednoj godini (2014) dvanaest puta povećali izvoz živine. Sada se mnogi Evropljani ne ustručavaju da kupuju rusku piletinu – naprotiv, traže je, jer ne sadrži antibiotike. Mi nismo u stanju da proizvedemo ni dovoljno jaja za Uskrs.

Dobro, mora se reći da su Rusi napravili poljoprivredni „bum” delimično i zbog iznudice. Naime, embargo koji je Evropska unija 2014. nametnula Moskvi zbog Krima naterala je rusko rukovodstvo da veliku pažnju i sredstva usmeri u proizvodnju hrane i to im se višestruko isplatilo.

No, da ne hvalimo Ruse previše, ono što bi ljude u srpskom agraru trebalo najviše da interesuje jeste proizvodnja voća, pre svega jabuka, jer je rusko tržište najveći svetski uvoznik. Jabuke iz Srbije imale su i još uvek imaju dobru prođu. Sada su, međutim, podignuti ogromni voćnjaci u kojima su zasađene najtraženije sorte jabuka, crveni delišes, gala, greni smit. Zasadi su mladi, ali kada, za neku godinu, stignu na pun rod…

Zoran Kitović iz Zemljoradničke zadruge „Slankamen”, koja na lageru ima nekoliko hiljada tona ovog voća, kaže za BIZLife da će tek za nekoliko godina moći da se napravi prava procena.

„Neki proizvođači su odavde išli da vide te ogromne ruske plantaže. Čuli smo da je ruska država uložila mnogo u podsticaje proizvodnje, ali tamo ulažu i Italijani, Francuzi, Švajcarci… Sada je situacija dobra, traži se kilogram više, međutim, ko zna, može se desiti nešto slično kao sa piletinom ili svinjskim mesom, koje Rusija uveliko izvozi. Ubeđen sam, ipak, da će naše jabuke imati svoje mesto”, kaže Kitović.

Koliko je važno na vreme planirati otvaranje novih tržišta, možda najbolje govore podaci. U Srbiji je oko 26 hiljada hektara pod ovim voćem, godišnja proizvodnja u rodnim godinama dostiže i do 500 hiljada tona, a od izvoza se pazari više od 100 miliona evra. Valja još dodati da je izvoz za poslednjih desetak godina udesetostručen. Takav posao ne bi smeo biti doveden u pitanje.

Mora se priznati da Ministarstvo poljoprivrede čini neke korake da se obezbede nova tržišta, pre svega, Indije i Kine, zatim Maroka, Alžira… Međutim, to nisu nimalo laki zadaci, jer treba imati i proizvodnju prema specifičnim zahtevima tamošnjih potrošača. Na primer, u Kini je najtraženija sorta ‒ fuksi.

Takođe, pojedini proizvođači u Srbiji udružuju se i nastupaju zajednički. Tako se devet kompanija nedavno udružilo u asocijaciju „Srbija daz epls”, sa ciljem da očuvaju renome domaće industrije jabuka i zajednički osvajaju nova tržišta. Cilj su im britanski i kineski kupci. Julka Toskić, direktorka ove asocijacije nedavno je za TV Novi Sad ocenila da je naša jabuka kvalitetnija od zapadnoevropskih jabuka i da je ukus ono po čemu se razlikuje voće sa ovog podneblja. Dakle, ne bi trebalo strahovati za plasman, sem ako nešto debelo ne zabrljamo. Vični smo mi u tome.

Ševarlić: Srbija mora da istražuje sva tržišta

„Dugoročno, Rusija će iz sopstvene proizvodnje sve više zadovoljavati domaću tražnju za jabukama, ali uvek će postojati mogućnost izvoza, pre svega, ranih sorti jabuka, klupskih sorata jabuka, kao i jabuka iz organske proizvodnje. Srbija uvek mora da istražuje sva tržišta za plasman naših jabuka i drugih vrsta voća i posebno promene u kupovnoj moći i izboru sorata jabuka za ruske potrošače. Smanjenje ili čak i prekidi izvoza bilo koje robe na bilo koje tržište uvek su mogući, čak iako to nije odluka zemlje uvoznice, već indirektno zemalja preko čije teritorije treba transportovati određene proizvode, kao što je to već dugi niz godina sa izvozom svinja i svinjskog mesa na rusko tržište preko zemalja članica EU (Bugarska, Rumunije) – koje zabranjuju transporta svinja i mesa od svinja iz Srbije koje su vakcinisane protiv svinjske kuge. Kad se radi o izvozu jabuka iz Srbije u Rusku Federaciju i do sada je povremeno zabranjivan uvoz u Rusiju jabuka koje su retransportovane iz  drugih država (Makedonija, BiH, …) i prikazivane kao jabuke proizvedene u Srbiji. I sada je izvoz jabuka iz Srbije na rusko tržište ograničen zbog naše nekonkuretnosti u odnosu na proizvođače jabuka iz Turske i Irana, u vreme zabrane uvoza tog voća iz zemalja članica EU,“ kaže za BIZLife profesor Miladin Ševarlić.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pixabay

Piše: Milenko Vasović