Izvoz smo udvostručili, plate nismo

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Srpski izvoz u protekloj, 2018. godini vredeo je 16,2 milijarde evra. Cifre same po sebi ništa ne znače, ali da bismo stekli realnu predstavu, najbolje je pogledati gde smo bili pre 10, 20 ili 30 godina.

Može se reći da smo za proteklu deceniju uspeli bezmalo da udvostručimo vrednost prodatih roba i usluga. Naime, 2008. naš eksport je težio 10,9 milijardi dolara, a prošle, izraženo u američkoj valuti, 19,2 milijarde. Pre 20 godina, u vreme ratova i sankcija, pazarili smo samo 2,8 milijardi, dok smo pre tri decenije, 1998. godine, imali izvoz vredan 4,8 milijardi dolara.

Da nam je sve raslo kao izvoz, situacija u Srbiji i ne bi bila takva kakva je danas. Recimo, te 2008. prosečna plata je bila 402 evra, deset godina kasnije prosečna zarada je „narasla” na 420 evra i, u tom smislu, decenija nam je „otišla skakavcima”. Pojedinačno, to znači da je svako od nas radio i proizvodio više za nekog drugog nego za sebe. No, to je priča o društvenim odnosima, pa ćemo je ostaviti za neku drugu priliku.

Da Srbija napreduje na listi izvoznika, potvrđuju i statistike. Među 68 zemalja koje su 2016. analizirali ekonomisti, mi smo sa 35,6 odsto rasta bili na petom mestu u svetu, dok je u Evropi samo Malta bila ispred nas.

Ipak, da ne bi bilo kao u vicu da smo „prošle godine proizveli jedan šporet, a ove godine duplirali proizvodnju”, valja da se uporedimo sa drugima. Slovenija je, na primer, lane imala bezmalo dvostruko veći izvoz od nas, 30,9 milijardi evra, dok su prve komšije Hrvati uknjižili 14,5 milijardi. Ako to uporedimo sa brojem stanovnika, videćemo da je izvoz po glavi stanovnika Srbije (2300 evra) sedam puta manji od izvoza po stanovniku Slovenije (15.450). Ni Hrvatska, čiji je izvoz po stanovniku skromnih 3600 evra, nema razloga za zadovoljstvo.

Drugim rečima, dva miliona Slovenaca prodalo je svetu (gotovo u evro) isto robe kao što je to učinilo zajedno devet miliona Srba i Hrvata. Možemo se ugledati i na Mađare ‒ naši severni susedi su premašili 9000 evra izvoza po glavi stanovnika. Zašto je to tako? Zato što Mađari, kao i Slovenci i većina drugih, gledaju svoja posla, rade, proizvode i izvoze, dok se mi bavimo sami sobom, proizvodnjom priča, izjava i, naravno, mitingujemo. To nam je u opisu posla.

Zanimljivo je da većina političara na Balkanu poređenja ove vrste vrlo vešto izbegava. Nećete čuti nikoga da kaže kako mu je cilj da njegova zemlja stigne i prestigne Slovence. Da bi se izvozilo, mora se proizvoditi, gde dolazimo do nepremostive prepreke. Mi u Srbiji još nismo načisto šta su nam prioriteti, šta proizvoditi. Naša razmišljanja su još na „nivou šanse”. Neki drugi su ni iz čega uspeli da naprave imperije. Slovačka je, na primer, za 25 godina postala svetska sila u proizvodnji automobila. Već odavno proizvode više od milion automobila godišnje, a prvi su u svetu sa 200 proizvedenih komada na 1000 stanovnika.

Srbija se ne može nadmetati sa Česima, Slovencima ili Slovacima u industrijskoj proizvodnji i izvozu. U toj oblasti, kao i u sličnim oblastima, mi nismo favoriti, ali možemo da forsiramo proizvodnju hrane, za šta su nam bogom dani uslovi. Nevolja je, međutim, što se o poljoprivrednoj proizvodnji takođe govori samo kao o šansi.

Za čitav prošli vek i petinu ovog stoleća nismo uspeli da se pozicioniramo kao poljoprivredna sila. Nećemo ovde podsećati na to koliko smo nekada izvozili mesa i ostalih proizvoda. Ilustrativno je podsetiti da smo pre 50 godina inostranstvu prodavali 100 puta više „bebi bifa” nego sada.

U poslednje dve godine izvoz poljoprivrednih proizvoda se ustalio na 3,9 milijardi evra. Ministar Branislav Nedimović smatra da u kratkom roku možemo da dostignemo i svih pet milijardi. Uspeh bi, međutim, bio kada bi Srbija dostigla deseti deo holandskog izvoza hrane. Tada bismo bili zemlja za respekt.

Holandija je svetski džin u ovom poslu, a ima tek nešto veću površinu od Vojvodine. Poslednji podaci govore da od poljoprivrede 17 miliona Holanđana na svetskoj pijaci inkasira 94 milijarde evra. Mleko, sirevi, meso, cveće itd. donesu im 85 milijardi, a preostalih devet je izvoz znanja i tehnologije za ovu proizvodnju. I mi smo u jednom trenutku angažovali holandske stručnjake da nas savetuju, ali kako je naša praksa da sve traje „jedan dan”, tako smo ih brzo vratili kući.

Osnovni problem Srbije je nedostatak plana i kontinuiteta u bilo kojoj oblasti. U proizvodnji i izvozu to se odmah vidi. Najbolji primer je malina i svetska liderska pozicija, koju zbog domaćih zakulisnih radnji, šverca, monopola i nedovoljne prerade polako gubimo. Ista ili slična priča verovatno očekuje vlasnike plantaža jabuka. Druga boljka je izvoz sa niskim stepenom obrade: prodajemo trupce umesto nameštaja ili kukuruz umesto svinjskog i goveđeg mesa.

Sliku moći jedne privrede daje poređenje izvoza i uvoza određene zemlje. Srbija nikada nije imala suficit u razmeni sa svetom, mada je bilo godina kada je izvoz gotovo bio izjednačen sa uvozom. To se desilo daleke 1989, kada je izvoz dostigao 98,4 odsto uvoza. Svih ostalih godina bili smo u većem ili manjem minusu, a najveći deficit je bio 2008. godine, kada smo imali minus od 10,9 milijardi dolara. Mađari, na primer, koji su za nas ekonomska sila (izvoz u 2017. iznosio je 114 milijardi dolara), imaju mesečni suficit oko pola milijarde evra.

Zvuči šašavo, ali dok nismo imali kladionice, nismo uvozili ni krompir ni pasulj.

Ono što priču o srpskom izvozu čini lepšom jeste činjenica da je sve više stranih investitora, da je Gorenje počev od 1.aprila objedinilo kompletnu proizvodnju rashladne tehnike u svojoj fabrici u Valjevu, zatim da raste izvoz konditorske, vojne industrije itd. i, naravno, činjenica da smo u 2017. u IT sektoru preskočili milijardu evra izvoza.

Inače, spisak deset najvećih svetskih izvoznih sila, prema podacima za 2017, izgleda ovako: Kina (2263 milijarde dolara), SAD (1547), Nemačka (1448), Japan (698), Holandija (652), Južna Koreja (574), Hong Kong (550), Francuska (535), Italija (506) i Velika Britanija (445).

______________________________________________________

Najtraženija roba

Šta je najtraženija roba iz Srbije: automobili, čelik, voće? Ma kakvi! Ljudi su ono što u inostranstvu ima najbolju prođu. Nažalost, stručnu radnu snagu samo poklanjamo, iako su za njeno obrazovanje potrošene milijarde. Ipak, postoji jedna grupacija profesionalaca koja se zvanično u svetu ubraja u izvoz i u tom biznisu Srbija zauzima visoko mesto.

Prema istraživanjima Fudbalske opservatorije Međunarodnog centra za sportske studije iz švajcarskog Nojšatela, Srbija je po izvozu profesionalnih fudbalera (više od 600) druga u Evropi, a četvrta u svetu. Ispred Srbije su samo Brazil (1784), Argentina (929) i Francuska (758). Iza nas su čak i poznati fudbalski pečalbari i vicešampioni sveta ‒ Hrvati, zatim bivši šampioni Španci, pa velesile ‒ Englezi, Nemci, Italijani.

Loša strana ove priče jeste što država od ovog izvoza nema ni jedan jedini evro koristi. Ima indirektno, jer većina fudbalera, pre ili kasnije, ovde započne biznis, ulaže u nekretnine i slično.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pixabay

Piše: Milenko Vasović