Još se nismo oporavili od prethodne krize, a najavljuju nam novu

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BETA/AP/Richard Drew

Nurijel Rubini, poznatiji kao Doktor Propast, koji je predvideo prethodnu recesiju, smatra da sada postoji deset razloga za novu krizu. Ima puno naznaka da će doći do usporavanja rasta, ocenjuje profesor i bivši guverner Dejan Šoškić, prenosi RTS.

Decenija. Toliko je vremena Srbiji trebalo da prvo shvati, a onda da se oporavi od posledica velike svetske krize. I taman kada je za 2019. godinu dobila prvi budžet koji nije krizni, mnogi svetski ekonomisti počeli su da najavljuju novu recesiju.

“Ekonomija je danas u mnogo goroj situaciji, strukturno, nego što je bila kada se prethodni put srušila. Ovo je početak mnogo veće krize i mnogo veće recesije od one koju smo imali 2008. godine”, kaže direktor i osnivač “Evro Pacifik kapitala” Piter Šif.

On nije jedini koji ovih dana globalnoj privredi želi “srećnu novu krizu”. Nurijel Rubini, poznatiji kao Doktor Propast, koji je predvideo prethodnu recesiju, napravio je spisak deset razloga zbog kojih je svet na pragu nove krize. Skoro svaki od njih počinje i završava se jednim imenom – Donald Tramp. Ali i uvredama na njegov račun.

“Tramp je sada Doktor Strejndžlav finansijskih tržišta. Poput paranoidnog ludaka u klasičnom filmu Stenlija Kjubrika, on flertuje sa ekonomskim uništenjem. Sada, kada tržišta vide opasnost, rizik od finansijske krize i globalne recesije je porastao”, napisao je Rubini nedavno.

Stiže novi recesioni talas

Da svet čeka novi talas ekonomske nestabilnosti smatra i Jože Mencinger, koga na ovim prostorima zovu i arhitektom slovenačke tranzicije. Njegovi stavovi i danas se s pažnjom prate na teritoriji cele bivše jugoslovenske države.

“U poslednje vreme najviše krize je nastalo zbog manjka tražnje. Jer čovečanstvo nema problem na strani ponude, imamo problem na strani tražnje. Možemo jednostavno reći da je proizvodnja jednog automobila jeftinija nego njegova prodaja”, smatra Mencinger.

Da poput svojih studenata ispred sebe dobije test sa samo jednim pitanjem: da li svet čeka nova kriza, i profesor Dejan Šoškić bi, iznenađujuće, zaokružio pozitivan odgovor.

“Ima puno nekih naznaka da će doći do usporavanja rasta. I to se danas na neki način prihvata i od strane zvaničnika MMF-a i Svetske banke u projekcijama za narednu godinu i naredne godine.”

Umirujuće poruke, ipak, stižu od naših stručnjaka koji rade sa druge strane okeana. Miloš Vuković iz “RBC Global Acceta” iz Kanade ne misli da je recesija odmah tu iza ćoška.

“Da bi došlo do recesije, zaposlenost obično padne, a rast postane negativan, industrijska proizvodnja padne. Svi ovi pokazatelji su i dalje jaki i ne pokazuju da ulazimo u recesiju. Naravno, postoje neki događaji koji mogu dovesti do nje i to treba pratiti”, objašnjava Vuković.

Američku berzu ubila prejaka reč

Decembarski događaji na američkoj berzi su, sasvim sigurno, nešto što treba pratiti. Sve je počelo uoči katoličkog Božića, kada su američki brokeri imali najgori Badnji dan do sada. Berzanski indeksi kao da su se provozali na rolerkosteru, jer su se već sutradan vratili na najviši nivo od 2009. godine. Blumberg je ovu situaciju opisao kao bizarnu.

Mencinger kaže da je to rezultat onoga što on naziva kazino-kapitalizam.

“Znači, prevaga finansijskog sektora nad realnim sektorom. Jer u realnom sektoru takvih njihanja nema. I ja mislim, izraz bizarno je sasvim u redu.”

Njujorška berza

Čini se da je američku berzu u decembru ubila prejaka reč. Tržište nije palo samo usled činjenice da je uprava američkih Federalnih rezervi podigla kamate. Od zaoštravanja monetarne politike mnogo pogubniji po berzu bio je “verbalni delikt”.

“Tržište je uvek osetljivo na to šta zvaničnici moćnih država izjavljuju. I možda zvaničnici danas nisu potpuno ni svesni toga da njihova reč utiče na tržišta. To nije nova pojava. To se zna i zato tradicionalno centralni bankari vrlo pažljivo daju izjave jer su svesi činjenice da se njihova reč analizira i procenjuje od investicione javnosti. Može uticati na kretanje cena na finansijskom tržištu”, upozorava Šoškić.

Balon puca na jednom mestu, kriza stiže svuda

Velike krize su kao pucanje balona. Mehur koji je na berzi počeo da se naduvava krajem decembra se ubrzo izduvao. I to taman kada su se indeksi približili padu od skoro 20 odsto. To se, inače, smatra granicom, posle koje nastupa ono što investitori zovu “tržište medveda”. To znači da je berza na silaznoj putanji i da loši dani dolaze. Što se, na sreću, ovoga puta nije dogodilo.

“Na primer, kada pogledamo razlog dve poslednje recesije, obično su one usledile posle nekog balona. Na primer, 2000. godine imali smo dot.com balon, a 2008. i 2009. godine to je bio balon nekretnina. Trenutno, teško je videti da tu postoji neki deo tržišta koji je tako prenaduven”, smatra Miloš Vuković.

Tokom istorije nije se desilo da balon pukne na istom mestu. Ali, kada pukne, kriza stiže svuda i na svako mesto. Recesija koja je nastala u finansijskom sektoru ne ostaje tu, već se širi na celu privredu.

“U bankama je platni promet i, kada banka propadne, ona, pored ostalog, nanosi veliku štetu. Ne samo štedišama koje štede u toj banci. Tako da, ukoliko ste direktor u odličnoj kompaniji, a imate račun u lošoj banci koja je propala, vi ostajete bez tih sredstava i onda se lančano kreira nelikvidnost kroz realni sektor privrede. Jer vi, kojima su ta sredstva nestala u banci koja je propala, automatski nećete moći da isplatite ni plate svojim zaposlenima, ni da platite svoje dobavljače. Onda dobavljači imaju problem i tome slično”, podseća Šoškić.

Najveću cenu plaćaju “mali ljudi”

Koliko god da su ekonomske krize različite, uvek ih izaziva jedna ista ljudska osobina. To je pohlepa, smatra Jože Mencinger:

“Mali čovek želi više, a veliki još više. Oni koji prouzrokuju krize jesu ovi veliki, ne mali. Mali nemaju mogućnost. Takođe se vidi da se položaj velikih ljudi dosta popravlja u krizi, a cenu plaćaju mali ljudi u vidu nezaposlenosti, niskih plata.”

I dok se o nervozi na berzi ovih dana puno govorilo, pogoršavanje jednog ekonomskog pokazatelja skoro niko nije ni primetio. Reč je o zajmovima koje su uzimala prezadužena preduzeća. Sa lošim rejtingom, ove kompanije nisu mogla da se zaduže kod banaka. U početku, uzimale su kredite od takozvanih prajvat ekviti fondova. Kamate su bile veće, a kriterijumi stroži od bankarskih.

Miloš Vuković, međutim, upozorava da uslovi zajmodavaca više nisu tako strogi, da su rizike počeli da prebaciju na treća lica. Tržište koje pre deset godina skoro da nije postojalo, danas je dostiglo skoro 800 milijardi dolara. Dejan Šoškić ovu pojavu naziva – bankarstvo u senci.

“Ako samo regulišete bankarski sistem i ukoliko ga opteretite vrlo visokim troškovima da bi se minimizirali rizici u njegovom poslovanju, lako se može desiti da se poslovi izmeste van bankarskog sistema i da rizici koje oni nose budu na taj način van dometa regulatora koji reguliše banke”, ističe Šoškić.

Tako se rizičnost u finansijskom sistemu izvlači van bankarskog sistema, opstaje i generiše sistemske rizike koji onda nisu regulisani, objašnjava.

Na sve to, Evropska centralna banka obustavlja štampanje para i takođe najavljuje povećanje kamata. Uz to, nemačka privreda je u jednom kvartalu bila u recesiji. Nešto malo veći rast od nule imaju još dve vodeće evropske privrede: Velika Britanija zbog Bregzita, Francuska zbog “Žutih prsluka”.

Dečak koji je stalno vikao vuk

Gde je Srbija, a gde region u svemu tome? Može li se mala ekonomija spremiti za veliku krizu?

“Mala država se ne može spremiti. Jer sve zavisi više-manje od izvoza i uvoza, pogotovo od izvoza. I tu ako nastane kriza u Nemačkoj, sigurno će doći i do slične krize u Sloveniji”, smatra Mencinger.

Da mi u Srbiji ne možemo mnogo da učinimo tim povodom, misli i profesor Dejan Šoškić.

“Srbija je jedna mala zemlja sa praktično beznačajnim ponderom u svetskim finansijskim i ekonomskim odnosima. Ali bi dobra poruka u svetskim razmerama bila postizanje dogovora između SAD i Kine, obaranje tenzija u vezi sa odnosima Evrope i SAD sa Rusijom, jer to koči oporavak evrozone”, zaključuje naš sagovornik.

Ako je za krize posebno važna i psihologija, šta u Srbiji zvuči kao bolja psihološka poruka: nekadašnja izjava državnih zvaničnika da je kriza naša šansa ili sadašnje upozorenje predsednika republike Narodnoj banci Srbije da mora da kupuje zlato.

“Ni jedna ni druga poruka po mom mišljenu nisu dobre”, ocenjuje Šoškić. Prvo, nerealno sagledavanje perspektive zemlje u kriznim uslovima nije dobra poruka, jer treba sasvim jasno reći da, kada je kriza u svetu i kriza u Evropi, Srbija će sigurno biti zahvaćena njome i nećemo imati nikakav privredni oporavak u takvim okolnostima, dodaje.

“S druge strane, ukoliko imamo zvaničnike izvršne vlasti koji direktno izdaju naredbe centralnoj banci, to takođe nije dobra poruka”, zaključuje Šoškić.

Rubini, koji je pre deset godina upozorio da kriza dolazi, u međuvremenu je počeo da liči na junaka iz dečje priče. Dečaka koji je stalno vikao vuk. Jer je minulih godina nebrojeno puta upozoravao da nova kriza stiže. Na našu sreću, to se nije desilo. Ni takve omaške nisu neuobičajene. Nobelovac Pol Samjuelson tako u šali kaže da su finansijska tržišta predvidela devet od pet finansijskih kriza. Da li je i ovoga puta reč o lažnoj uzbuni?

Foto: BETA/AP/Richard Drew

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.