Kako je VW odustao od SRBIJE po TREĆI put!

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Nova fabrika nemačkog  Folksvagena na Balkanu definitivno  će se graditi u Turskoj, preciznije u blizini primorskog grada Izmira u toj zemlji, a ne u Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, ili Srbiji koje su takođe bile kandidati za realizaciju ove investicije, vredne oko 1,5 milijardi evra, trenutno najveće svetske automobilske kompanije.

Domaći mediji ovih dana naveliko ističu da je  Srbija “ispala iz igre” za dobijanje te velike investicije i podsećaju, pritom, na izjave srpskih zvaničnika, pre svega predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, koji su, koliko do juče, tvrdili da je Srbija među najozbiljnijim, ako ne i najozbiljniji kandidat za realizaciju Folksvagenove investicije, za koju su Nemcima bili ponudili i lokacije, u Inđiji, ili “negde između Ćuprije i Paraćina”, na šta su poznavaoci problematike reagovali pitanjem:  “Zašto ne i Čićevca?”, jer i u okolini te lepe moravske varoši raste dobar kukuruz, piše Glas Šumadije.

Predsednik Vučić  sada ističe da se “najviše plašio  Turske”, mada je još sredinom maja, kada su se oglasili sindikalci češke Škode, koja od 1991. posluje u okviru Fkolksvagena, i čiji modeli, kako se najavljuje, treba da se prave u novoj fabrici, javno saopštili da je Foksvagen suzio izbor kandidata za svoju novu investiciju, te da su “u igri još Bugarska i Turska”, što znači da se još pre dva meseca znalo da će Folksvagen ponovo da “zaobiđe” Srbiju.

Koncern Folksvagen je tako po treći put u poslednjih 30-tak godina “zaobišao” Srbija. Prvi put je to učinio 1990., kada je želeo da uspostavi strateško partnetsrvo sa kragujevačkom Zastavom, koja je u to vreme još uvek bila najmoćnija i najsavremenija fabrika automobila u jugoistočnoj i cengtralnoj Evropi. Nemci su iz Kragujevca ipak otišli neobavljena posla, pošto su ih u Zastavi obavestili da su podaleko odmakli u formiranju zajedničke fabrike sa Fijatom. Folkvagen je odmah potom otišao u Češku i sa tamošnjom Škodom napravio bum…

Drugi put, u martu 2008., kad je Folksvagen, kako je ozbiljno najavljivano, planirao da u okolini Kragujevca napravi fabriku za proizvodnju 150.000 automobila, ali se, nakon što je Fijat u septembru te godine sa Vladom Srbije ugovorio preuzimanje Zastave, ponovo povukao. Treći put sada, kada je, umesto u Srbiji, ako je verovati medijskim informacijama, odlučio da novu fabriku na Balkanu gradi u Bugarskoj ili Turskoj.

Pouzdanih informacija i podataka o tome zašto Folksvagen nije izabrao Srbiju za svoju invetiocionu destinaciju – naravno, nema. Niti će Nemci ikada to zvanično da saopšte. Tvrdnje pojedinih analitičara da nijedan grad u Srbiji nema kapacitete za proizvodnju Folksvagenovih automobila – demantuje činjenice da se u Kragujevcu decenijama unazad proizvode automobili prema, u datom trenutku, najsavremenijoj (Fijatovoj) tehnologiji, koji su se prodavali u najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta (SAD, Nemačka, Britanija, Frnavuska…). te da da je Folksvagen dva puta u Kragujevcu ostajao neobavljena posla. Prvi put, sasvim pouzdano, jer mu je u Zastavi rečeno da je formiranje zajedničke fabrike sa Fijatom (za proizvodnju do 500.000 automobila godišnje) u završnoj fazi, što je sprečio ratni raspad bivše jugoslovenske državne zajednice i potom uvedene međunarodne sankcije režimu Slobodana Miloševića.

Ono što je sad moglo da “spreči” Folksvagen da dođe u Srbiju, jeste nestabilna situciija u zemlji, ne samo zbog Kosova, već i zbog nepostojanja pravne države, visoke korupcije u državnom vrhu i administraciji, te njeno nejasno spoljnopolitičko usmerenje. Fijat je došao 2008., nakon što je Srbija početkom te godine potpisala Spđazum o pridruživanju  i stabilizaciji sa Evrospkom unijom, čime je obezbeđen bescarinski plasman na evropskim i svetskim tržištima od više stotina miliona stanovnika. Otuda su besmilene dileme tipa gde bi Foplksvagen prodavao automobile koji bi proizvodio u Srbiji. Pre Sporazuma sa EU, Rumunija bila mnogo ozbiljniji kandidat za izgradnju Fijatove fabrike koja je locirana u Kragujevcu.  Izdašne subvencije nisu dovoljne, tim pre što ih daju i druge zemlje.

Poznavaoci ove problematike smatrajne bez osnova, reklo bi se, da su se Nemci pri donošenju odluke o lokaciji svoje nove fabrike na Balkanu uveliko rukovodili i geopolitički razlozi. Turske prednosti su ne samo njeno, već još više tržišta njoj geografski, religijski i politički bliskih zemalja na Bliskom i Srednjem istoku, te arapskom svetu od nekoliko stotina miliona ljudi. U prilog ovome i tvrdnje da je na odluku o izboru Turske za izgradnju nove fabrikme uticao i Katar, koji ima 17 odsto kapitala u najvećoj automobilskoj kompaniji na svetu.

 

 

 

Izvor: Glas Šumadije/Zoran Radovanović

Foto: Pixabay