Kinezi i Rusi glavni neimari u Srbiji

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Iako je Evropska unija najveći partner Srbije kada je reč o ukupnim investicijama, ako se posmatraju infrastrukturni projekti u saobraćaju i energetici, u tom segmentu dominiraju Kinezi i Rusi.

Podaci naime pokazuju da je EU za izgradnju južnog i istočnog kraka Koridora 10 svojevremeno izdvojila 384 miliona evra, iz kredita EBRD. Takođe, EU finansira i rekonstrukciju pruge Niš – Dimitrovgrad sa 73 miliona evra bespovratnih sredstava, a Brisel je obezbedio i 50 miliona evra za gasnu interkonekciju sa Bugarskom.

Sa druge strane, kineska kompanije Šangdong radi na izgradnji koridora 11 na deonicama Obrenovac-Ub i Lajkovac-LJig, i taj projekat je vredan 333,7 miliona dolara. Konzorcijum kineskih kompanija CRBC, angažovan je na izgradnji koridora 11 na deonici Surčin – Obrenovac, a ukupna investicija vredna je 233,96 miliona dolara.

Kompanija CCCC sa nadležnima u Srbiji krajem prošle godine potpisala je ugovor za projektovanje i izvođenje radova na izgradnji autoputa E-763, na koridoru 11, od Preljine do Požege, u dužini od 30,9 kilometra, vredan 450 miliona evra.

Kineske kompanije su angažovane i na izgradnji i rekonstrukciji železničke infrastrukture. Shodno tome, revitalizaciju brze pruge Beograd – Budimpešta obavljaju kineske kompanije CRI i CCCC. Vrednost radova na deonici Beograd – Stara Pazova, dužine 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica, dužine 108 kilometara premašuje 350 miliona dolara.

Peking ulaže i u srpsku energetiku. Tako je, kineska kompanija Cmec krajem prošle godine počela izgradnju termobloka “B3” u Termoelektrani Kostolac vrednu 613 miliona dolara i to je ne samo najveći projekat u energetskom sektoru, već i prvo veliko proizvodno elektroenergetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji u poslednjih tridesetak godina.

Projekti koje kineska preduzeća realizuju u Srbiji finansiraju se iz kredita koje je odobrila Eksim banka iz te zemlje.

Rusija je pak izdvojila kredit od 800 miliona dolara za obnavljanje infrastrukture železnica Srbije. Reč je o obnovi oko 120 kilometara pruge u našoj zemlji. Sredstvima iz tog kredita prošle godine završena je izgradnja i obnova pruga od Pančeva do Beograda. Izvođač radova je bila ruska kompanija RŽD Internešenel, a vrednost radova je iznosila 90 miliona dolara.

Ta kompanija je prošle godine završila i kompletnu obnovu južnih deonica na međunarodnom železničkom Koridoru 10. Sredstva u vrednosti od 30,4 miliona dolara obezbeđena su iz kredita koji je odobrila Ruska Federacija.

RŽD gradi i brzu prugu između Stare Pazove i Novog Sada, a vrednost radova iznosi oko 500 miliona dolara. Ostatak sredstava iz kredita je predviđen za isporuku 27 dizel motornih vozova našoj železnici.

Takođe, treba dodati da je za izgradnju železničke stanice Prokop u Beogradu, Kuvajt izdvojio kredit vredan 25 miliona evra, a očekuje se i odobravanje druge tranše tog kredita u visini od oko 50 miliona evra.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay