Koga favorizuje novi poreski zakon?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Piše: Srđan Mrđa, ekonomista

Srpski parlament izglasao je početkom decembra zakon iz oblasti poreza na dohodak: Zakon o porezu na dobit. Malo je nejasno, na koji način novi zakoni utiču na kompanije, manje kompanije, preduzetnike i obične građane i kome će nove olakšice pomoći a kome odmoći?

Kada se govori o Zakonu o porezu na dobit, dakle zakon koji tretira kompanije, istim su učinjene olakšice kompanijama, posebno velikim, koje imaju intelektualnu svojinu registrovanu u Srbiji, kao i kompanijama koje se bave istraživanjem i razvojem. Pozitivna stvar je da se poreske olakšice posebno odnose na kompanije koje ulažu u startapove. Novim zakonom uvećan je odbitak za troškove istraživanja i razvoja kao i umanjenje poreske osnovice za prihode ostvarene na osnovu intelektualne svojine. Takođe su predviđene i olakšice za investiranje u startapove, odnosno umanjenje poreza za kompanije koje deluju u ovom pravcu. Najveći benefit osetiće velike kompanije iz sfere IT-a, što je u svakom slučaju bolje od davanja subvencija.

Iako ove olakšice generalno idu u dobrom pravcu, što se tiče manjih kompanija i preduzetnika, za njih može predstavljati neku vrstu problema odnosno otežavajuću okolnost kako bi ispunili uslove propisane zakonom i tako stekli pravo na poresku olakšicu. Nejasno je koliko će dodatne mere smanjiti poreze manjim kompanijama i na taj način ih stimulisati za dalje ulaganje. Ostaje da se vidi, hoće li ih novi zakon podstaći ili ugušiti imajući u vidu da manje kompanije nemaju taj „luksuz“ da konstatno ulažu u startap programe kao i razvoj, već se njihovo poslovanje oslanja na održavanje postojećeg obima investicija i posla.

Zakonom je pomalo nejasno i na koji način će se definisati pojam „istraživanje i razvoj“ što može biti poprilično relativno tumačeno kada su manje kompanije u pitanju. Pitanje je šta i koliko se dodatno posla može definisati kao startap i na taj način steći poreska olakšica. Jednostavno rečeno, kompanije koje imaju malu ili nikakvu dobit iako se bave startapom, neće osetiti poreske olakšice. Podzakonskim aktima potrebno je detaljnije i preciznije definisati uslove koji će podjednako važiti kako za velike tako i za male „igrače“ na tržištu.

Prema zakonu startap ne može da bude stariji od tri godine, da prihoduje više od 500 miliona dinara, ne sme da isplaćuje dividende i mora da se bavi inovacionom delatnošću. Ako se radi o startapu koji nema evidenciju troškova za istraživanje i razvoj, nema potrebu ili korist od deponovanja autorskog dela i nema 80 odsto visoko-kvalifikovanog kadra, investitor ne ostvaruje pravo na olakšicu. Povećavanjem kriterijuma, u startapove upada samo mali broj investicija koje mogu ispratiti isključivo veće kompanije ali ne i manje.

Pored navedenog, dodatna otežavajuća okolnost za manje kompanije je što će više baviti administracijom oko deponovanja autorskog dela ali i da samostalno snose troškove.

Drugim rečima, poreske olakšice opet će najviše pomoći većim kompanijama  kojima možda ta vrsta pomoći i nije potrebna, dok će se manje kompanije „gušiti“ u administraciji kako bi ispunili zakonom propisane uslove, i što je najbitnije, troškove moraju platiti na samom početku svog startapa a benefite dobiti tek kasnije. Ostaje da se vidi da li će se dodatnim podzakonskim aktima ova olakšica preciznije definisati i više obratiti pažnju na manje kompanije kojima je i pomoć najpotebnija. U suprotnom manje kompanije biće prinuđene da prodaju licence većim kompanijama koje će ubirati plodove za sebe.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay